Šta arhitektura Srbije ima da poruči svetu?

Međunarodne arhitektonske smotre održavaju se na svakih nekoliko godina, od Venecije preko Seula do Čikaga i Lisabona. Zašto su nam one važne i gde smo mi na njima – šta arhitektura Srbije ima da pokaže svetu?

S industrijskom revolucijom s kraja 19. veka postalo je od strateškog značaja pokazati svetu svoja tehnološka dostignuća. Tu je bitnu ulogu nosila arhitektura, kao spoj umetnosti, inženjerstva, tehnološke i ekonomske moći. Svetske izložbe u vidu sajmova, ekspoa, održavale su se jednom u pet godina na ogromnim površinama širom sveta koje su države na po nekoliko meseci osvajale da bi prikazale svoja dostignuća. S jedne takve izložbe ostao je simbol koji se iz privremenog pokaznog objekta transformisao u siluetu koja se urezala u pejzaž sveta, Ajfelov toranj.

Iako se ekspoi i dalje u kontinuitetu održavaju širom planete i tematski su organizovani, smotra arhitektonskih dostignuća dobila je neke druge vodeće oblike. Među njima se posebno izdvaja venecijansko Bijenale arhitekture, ali i arhitektonske smotre u Seulu, Čikagu i Lisabonu. Tradicionalno, i Srbija se pokazuje na njima, i to uvek svežim idejama. Šta ove godine arhitekte Srbije pokazuju svetu?

Venecijansko bijenale

Bijenale arhitekture u Veneciji održava se svake dve godine i uvek iz pera drugog kuratora. Arhitekta koji je odabran da uređuje bijenale postavlja temu i zadaje zemljama sveta inovativne zadatke na koje treba da odgovore. Time se na svake dve godine u Veneciji čuju nova pitanja i izmeštaju fokusi, prikazuju sveže ideje, preispituje se kuda ide svet i koju ulogu ima arhitektura u tome, čemu ona teži i na koji način to postiže. Takva samorefleksija značajna je ne samo za razmenu ideja i međusobno guranje napred, već i za jedno globalno arhitektonsko preispitivanje da li radimo ono čemu težimo, i da li težimo onome što želimo da radimo.

Odabran je rad koji je trebalo da predstavlja Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2020. godine, međutim, ono se nije održalo. Ova međunarodna smotra održava se od 1980. godine, a kao deo venecijanskog umetničkog bijenala još od 1968. godine, i u proseku privuče preko 250.000 posetilaca. Pripreme za izlaganje su ogromne, i otkazivanje ovako jednog svetskog događaja je duboko uzdrmalu svetsku javnost. Srećom, Bijenale nije otkazano već pomereno, tako da će planirani radovi ipak biti izloženi ove godine, i to do 21. novembra. Srbiju predstavlja rad Osmi kilometar/8th kilometer, a koji se zapravo bavi gradom Borom.

Kako ćemo živeti zajedno?

Tema 17. Međunarodne izložbe arhitekture u Veneciji, La Biennale di Venezia je Kako ćemo živeti zajedno?. Iako postavljena još pretprošle godine i pre bilo kakvih naznaka globalne pandemije, u sadašnjem svetlu, godinu dana nakon planiranog otvaranja Bijenala, ona se čini samo još više aktuelna. Jednoglasnom odlukom žirija/Stručnog saveta je od 50 pristiglih radova odabrano da Republiku Srbiju predstavlja rad Osmi kilometar, iza kojeg stoji tim projekta mladih arhitekata okupljenih pod nazivom „Moderni u Beogradu“ (MuBGD).

Tema Bijenala Kako ćemo živeti zajedno? proistekla je iz viđenja kustosa Hašima Sarkisa da nam je potreban novi prostorni ugovor koji se zasniva na zajedništvu u kontekstu sveta koji danas živimo. Arhitekte su pozvane da učestvuju kroz saradnju sa drugim profesijama i stručnjacima, od umetnika, preko političara, sve do „običnih građana“, čime je još jednom pokazano da arhitektura nije samo u rukama arhitekata, već da predstavlja oličenje mehanizama koji pokreću naše čitavo društvo i da je na našem zajedničkom naporu kako će ono funkcionisati.

Moderni u Beogradu

Domaći izabrani tim čine Iva Bekić, Irena Gajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić. Ovi mladi arhitekti okupili su se 2018. godine pod zbirnim identitetom Moderni u Beogradu u cilju promocije i kritičke analize arhitektonskog nasleđa Beograda putem inovativnih grafičkih reprezentacija. Njihov odgovor na zadatu temu bijenala dat je kroz interpretaciju odnosa život–rad, a primer oko koga grade svoj rad je grad Bor.

Grad Bor specifičan je jer u sebi sadrži fizičku granicu između grada i rudnika, a koja označava potpunu razdvojenost života. Upravo u ovome autori su prepoznali ograničenja odnosa života i rada u gradu, ali i potencijal za njegovo redefinisanje, i to kroz drugačije razumevanje fizičkog okvira. Rad koji će biti predstavljen u nacionalnom paviljonu usmeren je na emancipaciju grada Bora od krupne rudarske industrije ka formiranju održive i rezilijentne urbane strukture, odnosno na traganje za alternativama industrijskog i postindustrijskog grada i arhitektonske forme koje bi ponudile takva rešenja.

Grad Bor kao tema

Potaknuti najavama izgradnje novog stambenog naselja na obodu grada kako bi se smestila nova radna snaga u službi Rudarsko-topioničarskog basena, autori ističu da se posmatranje grada Bora mimo Rudarsko-topioničarskog basena čini apsurdnim – grad stanovanja i dokolice. U tome pronalaze provokativni teren za promišljanje pomenutog odnosa život–rad. Postavka nacionalnog paviljona osmišljena je tako da rekreira fizičku napetost između površinskog kopa Bora i izgrađene strukture grada, i da ih pokrene ka mogućnosti za preispitivanje. Fizička granica grada prenesena je naglašavanjem podužne ose paviljona različitim tehnikama, sadržajima i materijalima. Na taj način, autori uvode posetioce direktno u promišljanje rudnika kao mentalnog odnosa postojećeg grada i promišljanje rekonceptualizacije ovoga poretka u budućnosti.

Kao posebno inovativno u ovom pristupu ističe se to da autori postavkom u Veneciji ne predlažu rešenja, već koriste venecijansku izložbu i istraživanje za raspis arhitektonskog konkursa. Kroz projektovanje „osmog kilometra” – kvalitativno novog prostora grada Bora, koji uvodi poremećaj u poredak postojećih sedam gradskih zona – „kilometara” određenih prema težištu u dnu površinskog kopa, autori promišljaju budućnost grada interpretiranu kroz temu venecijanskog Bijenala, a zapravo kroz okosnicu razvoja svakog urbanog prostora, kroz pitanje: „Kako ćemo živeti zajedno?“

Bijenale arhitekture i urbanizma u Seulu

Istovremeno, na drugom kraju sveta, biće otvorena još jedna svetska arhitektonska smotra na kojoj će Srbija predstaviti svoj pogled na ulogu arhitekture u savremenom svetu. Bijenale arhitekture i urbanizma u Seulu je najmlađa internacionalna arhitektonska izložba, inicirana 2017. godine. Ovo bijenale okuplja različite discipline, od sociologije i geografije, preko ekonomije i literature, sve do umetnosti, pozorišta i filma, u potrazi za inovativnim dizajnom i rešenjima koji će unaprediti urbani život. Otvara se septembra 2021. godine i traje do novembra, sa temom RASKRŠĆE izgradnja održivog grada.

Samoodrživi grad

Srbiju će u Seulu predstavljati rad arhitekte Danila Dangubića nazvan Samoodrživi grad. Dangubićev arhitektonski studio usmerio se na temu kako Beograd može da iskoristiti svoj podzemni deo, zemlju kao prostor za gradnju. Zadatak ovogodišnjeg Bijenala, kako grad može da odgovori na izazove i rapidne promene koje se dešavaju, pre svega u klimatskom smislu, a tako i u načinu savremenog života, Dangubić je prepoznao u gradu ispod Beograda koji već decenijama predstavlja izazov i za sam Beograd.

Sam projekat kojim se predstavljamo u Seulu je studija slučaja kako grad može iskoristiti svoj podzemni prostor da unapredi život na zemlji. Direktna inspiracija za pobednički rad bio je tunel koji se u Beogradu trenutno razvija, a čija uloga će biti u tome da poveže dunavsku i savsku obalu, zadatak koji je inženjerski i urbanistički izuzetno kompleksan i izazovan. Kako ovaj podzemni tunel komunicira sa nadzemnim gradom i koji su to sadržaji koje Beograd može da smesti u svoju utrobu, tema je koju pobednički rad razvija. U tom svetlu, željno iščekujemo Bijenale u Seulu da saznamo koja su to inovativna rešenja kojima izazove koji stoje na putu aktiviranja grada ispod Beograda možemo da prevaziđemo i da li brojne probleme beogradske infrastrukture može olakšati put u njegovu utrobu.

Naslovna slika: Bor – Industrial Area © Hristina Stojanović