Botoks: Kada je pravo vreme za tretman i kako sačuvati mladolik izgled kože, objašnjava stručnjak

Danas gotovo da nema žene koja nije čula za botoks – iako mnoge tvrde da ga ne koriste, realnost je drugačija. Ako razmišljate da uđete u svet estetskih tretmana i isprobate ovaj „moderni eliksir mladosti“, važno je znati kada zaista ima smisla i na šta obratiti pažnju. Pitali smo doktorku estetske medicine Aleksandru Arsović da objasni da li postoji pravo vreme za botoks i kako mlađe generacije mogu da očuvaju mladolik izgled kože – bez preterivanja.
Botoks je danas jedna od najčešće pominjanih estetskih procedura, istovremeno popularan, osporavan i često pogrešno shvaćen. Dok se na društvenim mrežama neretko predstavlja kao obavezan korak već u ranim dvadesetim, stručnjaci upozoravaju da univerzalno „pravo vreme“ zapravo ne postoji. Kada onda botoks ima smisla, kome je zaista potreban i šta savetovati mlađim osobama koje žele da očuvaju izgled kože?

Na ta pitanja za City Magazine odgovara stomatološkinja i doktorka estetske medicine Aleksandra Arsović.
Nisu presudne godine, već stanje kože „Ne postoji premalo ili previše godina, već pravi trenutak“, objašnjava Arsović.
Kako kaže, botoks ima smisla tek onda kada se pojave prve dinamičke bore – one koje se vide prilikom mrštenja čela, podizanja obrva ili smejanja, ali ne i kada je lice potpuno opušteno.
„Neki ljudi takve bore imaju već u dvadesetim ili kasnim dvadesetim, dok se kod drugih javljaju tek posle četrdesete. Sve zavisi od mimike, genetike i načina života“, dodaje ona. Na pitanje da li je botoks bezbedan kod osoba od 20 do 25 godina, Arsović odgovara da je medicinski – da, ali da u većini slučajeva nije potreban.
„Kod većine mladih devojaka koža je elastična, mišići jaki i bore se ne zadržavaju. Botoks u tim godinama ima smisla samo ako postoji izrazito jaka mimika, poput stalnog mrštenja, gde bore ostaju vidljive i u mirovanju, ili ako postoji snažna genetska predispozicija“, kaže ona.

Aleksandra Arsović, foto privatna arhiva

Koliko traje botoks i od čega zavisi efekat?
Efekat botoksa nije trajan, ali se njegovo trajanje može produžiti pravilnim i umerenim ponavljanjem tretmana.
„Kada se botoks radi prvi put, efekat obično traje do četiri meseca. Sa ponovljenim tretmanima može trajati i do šest meseci, jer se mišići vremenom ‘odvikavaju’ od preteranog rada“, objašnjava Arsović.
Na trajanje utiču i jačina mimike, metabolizam, količina i kvalitet preparata, ali i iskustvo lekara koji tretman izvodi.
Da li postoji idealno godišnje doba?
Iako se često misli da botoks treba raditi samo zimi, Arsović naglašava da se tretman može raditi tokom cele godine.
„Važno je samo ne zakazivati tretman neposredno pred važan događaj, jer se puni rezultat vidi nakon 5 do 14 dana.
Zima i jesen su praktičnije zbog manjeg znojenja i izlaganja suncu, ali botoks nije sezonski zabranjen“, navodi ona. Šta savetovati mlađima kao alternativu botoksu?
Za mlađe devojke i muškarce koji žele da unaprede kvalitet kože, ali bez uticaja na mimiku, postoje brojne alternativne opcije.
„Zlatna pravila su svakodnevni SPF, čak i zimi, postepeno uvođenje retinola uz stručni savet, dobra hidratacija, dovoljno sna, smanjenje stresa i redovna masaža lica“, ističe Arsović.
Kada je reč o tretmanima, ona izdvaja PRP terapiju, mezoterapiju, skinboostere poput Profhila i Crystala, kao i biorevitalizaciju.
„Ovi tretmani ne ‘zamrzavaju’ lice, već jačaju kožu, podstiču prirodni kolagen i često odlažu potrebu za botoksom“, kaže ona. Estetska medicina nije jedno rešenje za sve Savremena estetska medicina, objašnjava Arsović, podrazumeva čitav spektar nehirurških procedura – od botulin toksina i hijaluronskih filera, do biostimulatora, mezoterapija, PRP-a i cellular matrix tretmana.
„Ne postoji univerzalni tretman koji odgovara svima. Najbolji tretman je onaj koji je prilagođen osobi – njenim godinama, tipu kože, načinu starenja i očekivanjima“, naglašava ona. Kod mlađih osoba fokus je na prevenciji i očuvanju kvaliteta kože, dok se kasnije uvode tretmani za nadoknadu volumena i regeneraciju. Najprirodniji rezultati, kaže, postižu se kombinacijom različitih metoda, a ne oslanjanjem na jedan „čudesni“ postupak.
Marketing poznatih i realnost estetskih tretmana Govoreći o popularnim tretmanima koje promovišu svetske zvezde, poput PRP-a koji je popularizovala Kim Kardašijan, Arsović upozorava na razliku između marketinga i realnosti.
„Njihov izgled nije rezultat jednog tretmana, već kombinacije različitih procedura, lasera, biostimulatora, hijalurona i botoksa, uz stalni nadzor vrhunskih stručnjaka“, kaže ona.
Zato savetuje dozu skepticizma prema preporukama sa društvenih mreža i naglašava da je u estetskoj medicini stručni savet lekara daleko pouzdaniji od trendova.

Estetika kao dugoročna briga, a ne brisanje godina Na kraju, Arsović podvlači da suština moderne estetike nije u „popravkama“, već u pametnom, postepenom i umerenom pristupu.
„Najbolji rezultati su oni koje okolina ne ume tačno da objasni, već samo primećuje da osoba izgleda odmorno, sveže i zdravo. Kontinuitet, individualni pristup i umerenost uvek daju bolje rezultate od senzacionalnih obećanja“, zaključuje ona.

Pero Jovović