Naučnici su rekreirali parfem koji je navodno koristila Kleopatra: Sada znamo kako je mirisala egipatska kraljica

Istraživači su rekreirali egipatski parfem koji je navodno nosila Kleopatra. Parfem, nazvan Mendesian, opisan je kao sladak, začinjen i blago mošusni. Kleopatra je koristila parfem kako bi pojačala svoju privlačnost, što je koristila za svoju političku prednost.

U jesen 2021. godine, Mauritshuis, muzej umetnosti u Hagu, otvorio je izložbu pod nazivom “Mirisi u boji”. Tutori su postavili raspršivače parfema pored slika iz 17. veka kako bi posetioci mogli da osete mirise koji su prikazani na platnu. Rezultat je bio iznenađujući, ako ne i neprijatan.

Naznake tamjana i svežeg lana preplavljene su nečim što obično ne povezujemo s životom više klase u Holandskoj Republici, ali što bi bilo neizbežno čak i za njene najbogatije stanovnike: smrad amsterdamskih kanala.

Zahvaljujući nauci, istraživači su mogli da rekreiraju istorijske mirise, kako one neprinatne tako i one prijatne, od ulica prekrivenih stajskim đubrivom najprometnijih evropskih gradova do pepela sa rimskih lomača za sahrane. Zanimljivo je da su mirisi prošlosti retko bili tako primamljivi kao parfem koji je nosila egipatska kraljica Kleopatra VII, koja je bila jednako poznata po svojoj moći kao i po svojoj lepoti, piše Big Think.

U vreme Kleopatre, Egipat je imao dugu tradiciju proizvodnje tamjana i parfema, koje je izvozio širom drevnog sveta. Najraniji poznati recept, za miris poznat u Grčkoj kao kif, datira izgradnji prvih piramida. Gde se moderni parfemi baziraju na alkoholu, kif je pravljen od životinjske masti i biljnog ulja. Ovi su se spaljivali zajedno s smolama, korenjem i bobicama, stvarajući dim koji su Egipćani koristili da zamiriše svoje domove kao i svoju odeću.

Jedinstveni miris Kleopatre veruje se da je dolazio iz Mendesa, prosperitetnog naselja u delti Nila koje je igralo ključnu ulogu u trgovini začinima iz Indije, Afrike i Arabije. Rimski filozof Plinije stariji i grčki lekar Dioskorid priznali su Mendeski parfem kao najfiniji svoje vrste – klasični ekvivalent “Chanel No. 5”, rečima arheologa koji su pokušavali da sastave njegov izgubljeni recept iz različitih istorijskih tekstova.

Pošto nema sačuvanih egipatskih izvora koji sadrže potpun recept za Mendesian parfem, arheolozi su se morali osloniti na grčko-rimske izvore da popune praznine. Ovi izvori se slažu oko četiri glavna sastojka. Osim smole i tamjana, parfem je takođe sadržao cimet – manje potentnu vrstu biljke cimeta – i balansko ulje, polusušeno ulje koje se proizvodilo od semenki balanites aegyptiaca (egipatski balsam), drveta koje je autohtono za severnu Afriku i Bliski istok.

Međutim, tu se završava preklapanje. Neki izvori preporučuju dodavanje čistog cimeta u smesu, dok drugi ne pominju cimet uopšte. Vizantijski lekar Pavle Egine pruža jedan od najdužih i najpedantnijih spiskova sastojaka, koji takođe uključuje terpentinski balzam, drvo porodice anacardiaceae nekada korišćeno kao izvor terpentina. Dok Pavle propisuje samo jednu funtu terpentinskog balzama, drugi pisci kažu da recept traži ukupno deset funti. Isto važi i za balans.

Izvori se ne slažu samo oko sastojaka, već i oko njihove pripreme. Grčki filozof Teofrast, učenik Aristotela, kaže da se uljana baza parfema mora kuvati deset dana i noći pre nego što se ostali sastojci mogu dodati. Pavle, s druge strane, kaže da parfem ne treba kuvati, već ga treba držati na niskoj temperaturi najmanje 60 dana. On takođe kaže da smola mora biti dodata poslednja i da, nakon toga, smesu treba mešati još jednu nedelju pre čuvanja.

Za Kleopatru, parfem je bio samo mali deo mnogo veće rutine lepote. Egipatska kraljica, kojoj se pripisuje popularizacija mnogih trajnih kozmetičkih praksi, navodno je nosila ruž za usne napravljen od zgnječenih buba karmina, koje se i danas koriste za bojenje svega, od šampona do lizalica. Kleopatra se takođe kupala u mleku – fermentiranom magarećem mleku, da budemo precizni – kako bi obnovila svoju kožu, i možda je lice prala smešom meda, krede i jabukovog sirćeta.

Kleopatrina rutina lepote imala je očiglednu ekonomsku komponentu – u njenom vremenu, odsustvo smrada bio je luksuz koji su mogli da priušte samo retki – ali je imala i političku komponentu. Kako su primetili savremeni i drevni istoričari, kraljica je koristila svoju privlačnost kao alat da se uspne uz lestvicu i održi kontrolu nad svojim kraljevstvom. To je učinila kada je uspostavila romantičnu vezu s Julijem Cezarom, i ponovo kada se pobunila protiv Večnog grada s Cezarovim generalom i osporenim naslednikom, Markom Antonijem.

Rimski istoričar Plutarh pominje parfem prilikom opisa njenog osvajanja Antonija. Ploveći niz reku Sidnu kako bi se srela sa svojim tragičnim ljubavnikom, kaže se da je ležala na baldahinu prekrivenom zlatom, okružena slugama obučenim kao kupidoni koji su joj raznosili tamjan preko obala reke. Savremeni istoričari su kritikovali ovaj negativni prikaz Kleopatre kao avgustanske propagande, ne prikazujući je kao spletkarošku sirenu, već kao običnu egipatsku ženu koja je jednostavno delila ljubav svog kulture prema parfemu.