Tri urbana raja u Novom Sadu: Berberaj, PUBeraj i FeniRaj

Urbani duh novosadskih ulica Laze Telečkog i Mite Ružića još čvrsto čuvaju tri skladno sjedinjena „raja” – Berberaj, PUBeraj i FeniRaj.

Najstariji od njih – Berberaj Čarolija, tu je čitavih 18 godina. Osnovao ga je Andrija Nikitović, poznatiji kao Brica. Budući da je atmosfera u berbernici znala da se „lepo zakuva” i pretvori u žurku na ulici, logično je bilo da prostor pored postane mesto za to. S drugarom Brica tako pokreće PUBeraj, u kome mušterije na sređivanje čekaju uz piće. Iako je pab sinonim za pivo, tu se mogu popiti i odlični kokteli kojima se ovde poklanja posebna pažnja, a može se i prezalogajiti jer je u ponudi i lepo upakovan street-food poput primamljivo sočnih burgera.

Ovaj prostor ima i svoju unutrašnju baštu koja je nedavno dobila i zastakljeni deo – prikladno za nadolazeće hladnije dane. Tu je i čuveni mural senzualne devojke zbog kog s foto-aparatima tu zalaze belosvetski turisti! Kad smo kod bašti tj. terasa, postoji i jedna skrivenija i intimnija, među krovovima, gde osoblje posebno voli da se odmori. Sve to je baš privlačno i za modne editorijale, a ceo koncept zaokružio je i upotpunio pre četiri godine najmlađi član „rajske” komune – Feniraj, gde se okuplja pretežno ženska ekipa. Pretežno, jer navrate i momci koji se farbaju ili pletu pletenice, dok se u Berberaju mogu zateći i devojke military stila. Dakle, ovde nema oštrih podela, a ta nota slobode i zajedništva oseti se i među zaposlenima.

„Ovo nije biznis-plan, nego gradacija od 18 godina. Nas je ovde trenutno 25 stalno zaposlenih, a sa saradnicima više od 30. Brend ovog mesta je zapravo taj kolektiv! To je veliki motor s puno delova, a ne slepi kapitalizam ili poltronizam. Energija tima terala je napred, stvari su se dešavale spontano i same nametale. Ovo je šarena scena u kojoj svako ima delić za sebe, nezavisno od godina, ekonomskog statusa, izgleda, pola i nacionalnosti. Tu svi dobijaju istu uslugu. Mi smo simbioza, kohezija prostora, hab više struja i mala muzička avenija. To znači da smo prošle godine imali 220 dana muzike uz brojne izvođače i da je mesto živo tokom celog dana”, kaže Brica.

Sve te zasebne celine sklapaju veseli mozaik zaokruženog vizuelnog identiteta u koji možete mirne glave (ali i brade) svratiti i „po svoj vizuelni identitet”.

„Ovaj vid sređivanja brada totalno je eksplodirao poslednjih godina i vratio se na nivo pre svetskih ratova, kad su muškarci imali naviku odlaska u berbernice. Danas su svi lipicaneri – užasno kratko ošišani sa strane uz brade, bradice i brkove. Naravno, izbor brade zavisi i od materijala koji donosiš, odnosno od toga da li imaš bradu zapravo. U skladu s tim, izvući ćemo neki maksimum iz nje. Nazovimo to ekstenzijom ličnosti. Mi moramo da budemo specijalizovani za sve te varijante koje se traže, naravno i da skidamo ’modele’ sa slike…”, opisuje nam Brica svoj zanat.  

Na pitanje da li je Brica i psiholog s makazama, on uz osmeh iskreno kaže da u tom muškom delu preovladavaju vulgarne teme. U ženskom delu, verujemo, padne i po koja trač-partija, a između, u pabu, u miksu testosterona i estrogena, najbolji je miks tema. Sve u svemu, sve je tu baš kako treba – da poželiš da se vratiš!