Estetika žene mafijaša vratila je krzno u modu: Kako generacija Z menja pravila igre

Raskoš i toplina krznenog kaputa ponovo su u centru modnih trendova, ali rasprava o tome treba li birati pravo ili veštačko krzno danas je složenija nego ikad. Nakon godina gotovo potpunog izopštenja iz modne industrije, krzno se tiho, ali uporno vraća – i pritom otvara niz etičkih, ekoloških i društvenih pitanja.

Dugo je krzno bilo simbol nepoželjne mode. Londonska nedelja mode zvanično ga je zabranila, brojni trgovci su ga uklonili iz ponude, a luksuzni brendovi su se postepeno distancirali od njega. Sve je kulminiralo 2021. godine, kada je grupacija Kering objavila da potpuno prestaje da koristi pravo krzno. U tom periodu nošenje bunde od lisice ili nerca gotovo je garantovalo javnu osudu, posebno u vreme kada su imitacije postajale sve uverljivije, prenosi Index.

Povratak na velika vrata

Ipak, poslednjih sezona pravo krzno ponovo se pojavljuje na ulicama i crvenim tepisima. Povratak je snažno podstaknut društvenim mrežama i trendovima poput takozvane “estetike žene mafijaša”, ali i uticajem poznatih ličnosti poput Kendal i Kajli Džener i Rijane. Glumica Sidni Svini nedavno je viđena u nekoliko kaputa sa krznenim detaljima, što su mnogi protumačili kao jasan signal da se materijal koji je decenijama bio tabu vraća u modu.

“Tokom prošle godine svedočili smo snažnom povratku krzna, pre svega među mlađim generacijama”, objašnjava Nataša Redklif-Tomas, profesorka na Univerzitetu Ravensburn u Londonu. “Krzno je izrazito estetski materijal. Ono je deo fantazije i vizuelnog pripovedanja – cela ta ‘mafijaška’ estetika lako se postiže samo jednim kaputom.”

Odgovor modne industrije

Za razliku od perioda snažnih kampanja protiv krzna, poput Petine poznate poruke “Radije bih bila gola nego nosila krzno”, današnji povratak odvija se u drugačijem kontekstu. Fendi je, na primer, svoju 100. godišnjicu obeležio kolekcijom koja uključuje krzno, naglašavajući da su 2022. uveli sistem praćenja Furmark, koji garantuje određene standarde dobrobiti životinja. Aktivisti, međutim, ostaju skeptični.

Sociološkinja Anđela Mekrobi smatra da je u pitanju i namerna provokacija. “Moda uvek mora da iznenađuje i pomera granice. Jedan od načina za to je prekid sa dugogodišnjim konsenzusom, a konsenzus protiv krzna bio je gotovo univerzalan skoro 30 godina”, kaže ona.

Za luksuznu industriju odricanje od krzna značilo je i gubitak profita, pa su se tražila kompromisna rešenja. Jedno od njih bilo je jagnjeće krzno, odnosno shearling. Iako se često predstavlja kao nusproizvod mesne industrije, organizacije za zaštitu životinja ne prihvataju takvo opravdanje. “Jagnjeće krzno je i dalje krzno – sa kožom i dlakom životinje”, upozorava Ivon Tejlor iz PETA-e. Ipak, brendovi poput Guccija, Marniija i Chloéa ga prihvataju, a cene takvih komada često su vrlo visoke.

Dilema vintage krzna

Veliku ulogu u povratku krzna ima i generacijska promena. Pripadnici generacije Z nisu odrastali uz snažne kampanje protiv krzna i često imaju drugačiji pogled na temu. “Nosim mamin krzneni kaput kad je jako hladno, iako već osam godina ne jedem meso”, kaže jedna 19-godišnja studentkinja. “Životinja je ionako već mrtva i ne doživljavam to bitno drugačije od nošenja kože.”

Takav stav podstakao je i rast popularnosti vintage krzna, koje se često predstavlja kao održivija i etičkija opcija. Ipak, najveće platforme za preprodaju, poput Vinteda, zvanično zabranjuju prodaju pravog krzna, iako se takvi komadi u praksi i dalje mogu pronaći.

Vlasnica vintage butika Holi Vatkins primećuje jasan ciklus: “Pre oko 20 godina prodavala sam ogromne količine krzna, a onda je interesovanje potpuno nestalo.” PETA, međutim, ne pravi razliku između novog i starog. “Nijedno životinjsko krzno ne može biti etički proizvedeno”, poručuju, predlažući da se postojeći komadi doniraju humanitarnim programima.

Skrivena cena veštačkog krzna

S druge strane, veštačko krzno, koje dominira u ponudi brendova poput Zare i Manga, takođe nosi ozbiljne probleme. Iako ne uključuje okrutnost prema životinjama, najčešće je izrađeno od plastike na bazi nafte, poput poliestera i akrila, i praktično se ne razgrađuje.

“Veštačko krzno gotovo je uvek 100% poliester”, upozorava Tamsin Blančard iz agencije za kružnu modu Estethica. “Zbog svoje pahuljaste strukture lako ispušta mikrovlakna koja završavaju u životnoj sredini. Uz to, često je dizajnirano kao kratkotrajan trend. Nakon nekoliko nošenja, završi kao otpad koji će zagađivati okolinu stotinama godina.”

Inovacije i lični izbor

U pokušaju da se pronađe izlaz iz ovog modnog paradoksa, pojavljuju se nove alternative. Kompanija BioFluff razvila je Savian, biljnu “vunu” od lana, konoplje i koprive, koju već koristi brend Ganni. Stella McCartney, dugogodišnja zagovornica održive mode, u saradnji sa kompanijom Ecopel razvila je KOBA-u, veštačko krzno delimično biljnog porekla.

Kvalitet današnjih alternativa toliko je visok da razliku često nije moguće prepoznati ni golim okom, a ni cena više nije pouzdan pokazatelj. U 2025. godini krzno je postalo pravo modno minsko polje – teško ga je definisati, još teže proceniti njegovo poreklo i stvarni uticaj.

Odluka hoćemo li ga nositi, i u kom obliku, ostaje lična. No pre nego što nas zavede trend, vredi zastati i informisati se – zbog sopstvenih vrednosti, ali i zbog planete.