Isej Mijaki: Japanski modni revolucionar

Spojio je zapadne i uticaje Istoka, osmislio inovativne tehnike obrade materijala, kreirao vanvremenske odevne komade, bio ispred svog vremena. Neumorno je eksperimentisao i istraživao koristeći nove tehnologije. Danas se Isej Mijaki smatra najpoznatijim, najznačajnijim i najuticajnijim japanskim modnim dizajnerom svih vremena. I dalje je aktivan (rad na kolekcijama je prepustio saradnicima, ali sve pažljivo nadgleda), a kuća Issay Myaki je razgranat, poznat i cenjen brend koji svake sezone predstavlja uzbudljive modne linije.

Isej Mijaki je rođen u Hirošimi 1938. godine. Preživeo je kao dečak atomski napad, a majka mu je umrla tri godine nakon bombardovanja od posledica radijacije. Kao dečak Mijaki je želeo da se bavi sportom, ali se ipak opredelio za umetnost. Studirao je grafički dizajn na Tama University u Tokiju šezdesetih godina, i potom 1965. godine otišao u Pariz i upisao privatnu školu Chambre Syndicale de la Couture Parisienne da bi naučio zanat krojenja i šivenja odeće. Zatim je sarađivao s kućama Guy Laroche i Givenchy, potom otišao i u Njujork i radio s dizajnerom Džefrijem Benom. U Evropi i Americi Mijaki je usvojio suptilnost u formi, osećaj za kroj i strukturu. U Tokio se vratio 1970, i osnovao Miyake Design Studio.

East meets West

Mijaki se trudio da stvara modu namenjenu svima, demokratične ready-to-wear komade. Na njega su uticali i protesti koje je video u Francuskoj 1968. godine i razbarušena ulična i hipi-moda tog vremena. U svojim radovima spojio je zapadne uticaje i motive i tradicionalne japanske tehnike oslikavanja tkanine, a u svom radu je primenio odlike japanske mode kao što su ležerni oblici i univerzalne veličine odeće. Koristio je i tradicionalne japanske tkanine, i tradicionalne odevne komade kao što su duge košulje.

Među njegovim ranim radovima je i ručno oslikana uska bluza iz 1971. godine na kojoj je upotrebio motive drevne japanske tatu tehnike i naslikao portrete slavnih zapadnih savremenika – muzičara Dženis Džoplin i Džimija Hendriksa. Prva Mijakijevija kolekcija predstavljena je na grupnoj modnoj reviji u Parizu 1973. godine. Mijakijeva estetika nazvana je East meets West, a zanimljivi odevni komadi počeli su da se prodaju u Njujorku, u robnoj kući Blumingdejl.

Plisirana revolucija

U kasnim osamdesetim Mijaki je počeo da eksperimentiše s novim metodama plisiranja tkanine koje dozvoljavaju i lakoću pokreta i lako održavanje materijala. Materijali se izrađuju od jedne niti, zatim se kroji model, i nakon šivenja odeće materijal se plisira, posebnim postupkom. Naime, sašiveni modeli su stavljani između slojeva papira i tretirani vrelom presom. Materijal je na taj način preoblikovan, a rezultat su bile – trajne falte. Mijaki je inspiraciju za ovu tehniku pronašao u tradicionalnoj japanskoj origami tehnici oblikovanja i preklapanja papira.

Plisiranje materijala posebnom tehnikom omogućilo je mnogo toga – falte su mogle da budu horizontalne, vertikalne, dijagonalne, da budu postavljene u cik-cak. Prve modele linije Pleats Please Mijaki je predstavio 1994. godine, a neki odevni komadi od plisiranih tkanina izgledali su kao skulpture. U njihovoj izradi korišćeni su žičani ramovi, haljine su imale futuristički prizvuk, ekscentrične, ali i nosive.

Od svog nastanka linija Pleats Please svake godine predstavlja nove kolekcije, vremenom se pojavila i linija za muškarce – Homme Plisse.

I komad tkanine

Potpuna inovacija bio je i model iz 1999. godine A-POC (A piece of clothe). Mijaki je radio na njemu deset godina eksperimentišući s materijalima pre no što je svoj modni izum pustio u prodaju. A-POC je bila kolekcija za muškarce i žene, i mogla je da se poruči. Činile su je tube mašinski obrađenog materijala (pamučni žersej) koje je kupac mogao da iseče u različitim oblicima, i da dobije odevni komad koji želi (i koji mu je potreban).

A-POC je nastao inovativnim korišćenjem kompjuterske tehnologije – posebni softver ubačen je u mašinu za šivenje što je omogučilo stvaranje odeće u jednom procesu. U mašinama je nastajala trodimenzionalna tuba platna s demarkacionim linijama. Kad se platno razmota, i preseče po tim linijama, dobija se gotova odeća. Mogli su da se iseku mali šešir, rukavice, čarape, suknja ili haljina. Svaka tuba tkanine mogla je da rezultira drugačijim odevnim komadom, po meri i želji kupca.

A-POC je danas deo stalne postavke njujorškog muzeja MOMA (Museum of Modern Art’s Architecture and Design Department).

Novi dizajneri

Tokom devedesetih Mijaki je svoju liniju za muškarce prepustio nekadašnjem asistentu Naoki Takicavi, da bi mogao da se usredsredi na istraživačke projekte. Početkom dvehiljaditih Takicavi je prepustio i rukovođenje ženskim kolekcijama, mada je nastavio da nadgleda sve kolekcije i učestvuje u njihovom stvaranju. Jošijuki Mijamaje je preuzeo rukovođenje ženskom kolekcijom 2011. godine.

Mijaki je još veoma prisutan u radu svoje kompanije koja ima linije odeće, tašni, parfema, lampi, satova. U Japanu postoji 136 prodavnica Mijaki brenda, još 134 prodavnice nalaze se širom sveta. A tim talentovanih dizajnera uspešno sledi Mijakijevu modnu filosofiju i strast prema istraživanjima i modnim inovacijama.