Koliko odeće nam je zaista potrebno? Prema jednom istraživanju, 80% manje
“Kupujte bolje i kupujte kvalitetnije” rečenica je koja se često, poput refrena pesme, čuje kad se govori o održivosti u modi. No, koliko odeće bi zapravo trebalo da kupujemo?
Prema istraživanju koje je nedavno objavljeno, verovatno je to mnogo manje nego što većina misli.
Naime, istraživači s berlinskog Hot or Cool instituta otkrili su da bi godišnje trebalo kupovati pet odevnih predmeta kako bismo bili u skladu s ciljem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, odnosno s izveštajem o globalnom zagrevanju od 1,5 ºC koje je pokazalo kako bi zadržavanje rasta temperature za manje od 2 ºC smanjilo rizike za ljude, eko sistem i održiv razvoj.
Ako se pet komada godišnje stavi u kontekst, to bi značilo da bi kupci samo u, na primer, Velikoj Britaniju u nekim slučajevima svoju potrošnju trebali smanjiti i do 80 posto, prenosi Diva.
Luka Košeme, rukovodioc istraživačkog programa s Hot or Cool Instituta, rekao je za Vogue kako je trenutno normalno konzumirati modu na način koji je zaista preteran.
– Konzumiramo sve više i više odeće po nižim cenama i s kraćim vekom trajanja, a takav odnos prema modi šteti klimi – rekao je Luis Akendži, izvršni direktor Instituta.
Ne iznenađuje činjenica da najviše troše kupci u bogatijim zemljama – tako je istraživanje pokazalo da Australija, Japan, SAD i Velika Britaniji imaju najveći karbonski otisak po stanovniku kada se govori o potrošnji u modi. S druge strane, izvan grupe zemalja članica G20, Indija, Brazil, Kina, Turska i Indonezija imaju najmanji karbonski otisak po stanovniku.
Istraživači su zaključili kako je “dovoljna” garderoba ona sastavljena od 74 odevna predmeta i ukupno 20 odevnih kombinacija. Što nam onda, prema Hot or Cool institutu, zapravo treba u ormaru?
Kao primer istaknuli su šest autfita za posao, tri stajlinga za kuću, tri za sportske aktivnosti, dve odevne kombinacije za svečane i formalne prilike te četiri jakne, farmerke i suknje.
Akendži je istaknuo kako se radi o jako velikodušnoj proceni. Recimo, prosečna kolekcija odeće Francuskinja u šezdesetim godinama prošlog veka sastojala se od približno 40 odevnih komada. Vremena su se od tada, doduše, promenila pa se ne može očekivati da će količina odeće danas biti ista kao i pre više od 60 godina.
Zanimljivo je da autori istraživanja sugerišu da bismo se, ako i proizvođači i potrošači poduzmu potrebne mere, mogli vratiti na nivo potrošnje iz 2010, bar kada je u pitanju Velika Britanija. Košeme kaže kako, kad govore o manjoj kupovini odeći, ne govore o povratku u srednji vek, već o odnosu prema kupovinu u vreme, na primer, velikih sniženja, na kojima se ne moramo nužno uvek zadovoljiti kupovinom nove majice ili nekog drugog artikla.
Uz smanjenje broja odevnih predmeta koje kupujemo, postoje i druge promene u ponašanju koje možemo napraviti kako bismo smanjili svoj “modni otisak”. Kupovina polovne odeće dobra je ideja, no samo ako se određeni artikl kupuje umesto novog iz prodavnice. Naime, Košeme kaže kako se second hand u većini slučajeva koristi za preteranu potrošnju:
– I kupovina polovnih predmeta ostavlja trag: i dalje se računa kao novi odevni predmet u ormaru koji morate prati, a na kraju se baca.
Kad se pominje pranje, karbonski otisak može se smanjiti pranjem odeće na 30 ºC i preskakanjem jednog od tri pranja. Tu je i duže nošenje odeće jer, prema jednom istraživanju, produženje prosečnog veka trajanja odevnog predmeta za samo devet meseci može smanjiti njegov karbonski otisak za približno 25 posto. U smanjenju emisije ugljen-dioksida može pomoći i pravilno lišavanje odeće koju više ne nameravamo da nosimo, na primer, prodajom na nekoj od resale platformi, poklanjanjem ili doniranjem.
Naravno, ponašanje potrošača samo je deo slagalice, posebno ako se uzme u obzir da većina karbonskog otiska dolazi od proizvodnje odeće. Ipak, kolektivna promena ponašanja može pozitivno uticati i na modnu industriju.
Košem je za Vogue zaključio:
– Osećali smo da postoji jaz između toga šta možemo učiniti kao potrošači i kako to pretvoriti u konkretnu akciju koju možemo pokrenuti već danas.
