La Dolce Vita, na Valentinov način

Valentino Garavani, jedan od najuticajnijih modnih dizajnera 20. veka, preminuo je u 93. godini, a ova priča o njegovom životu, estetici i glamuru predstavlja savršeno sećanje na čoveka koji je generacijama oblikovao pojam italijanskog stila i visoke mode.

Pre nekoliko meseci izašla je knjiga o njemu. Arhivske fotografije, modni editorijali i anegdote slavnih klijenata: knjiga posvećena svemu što je činilo svet Valentina.

„Moda se nije uvek posmatrala kao umetnost, a dizajneri još nisu bili shvatani kao umetnici“, rekao je Đankarlo Đameti, suosnivač brenda Valentino zajedno sa Valentinom Garavanijem. Govorio je putem video-poziva iz Rima o modnoj kući koju su osnovali 1960. godine.

Pre nekoliko meseci objavljena je velika monografija o toj kući. Knjiga „Valentino: A Grand Italian Epic“, na čak 576 strana, posvećena je svim aspektima Valentinovog sveta: crtežima haljina, arhivskim fotografijama, reklamama, modnim editorijalima i brojnim anegdotama slavnih obožavalaca.

Elizabet Tejlor je otkrila ovaj brend dok je snimala film „Kleopatra“ u Rimu.

Klijentkinje poput Odri Hepbern i Nan Kempner cenile su koliko su Valentinovi klasici zaista — klasični. Garavani nikada nije prihvatao prolazne trendove i ostajao je veran onome što modna kritičarka Suzi Menks u uvodu knjige opisuje kao sklonost „penušavom, senzualnom, sladokusnom glamuru“.

Met Tirnauer, reditelj dokumentarca „Valentino: The Last Emperor“ iz 2009. godine, rekao je u intervjuu da knjiga pokazuje ključnu ulogu kuće Valentino u nastanku modnog PR-a i savremenog oglašavanja, piše Njujork Tajms.

„Moda je bila krajnje izdvojen svet za određeni krug žena iz više klase koje su posećivale ove modne kuće i koje nisu bile zainteresovane za publicitet ili marketing jer im to nije bilo potrebno — ali svet se menjao“, rekao je Tirnauer, koji se potpisuje kao autor knjige (dok je Menks napisala uvod). „Đankarlo Đameti bio je na čelu te promene.“

„Privukli su me izrada i elegancija Valentino odeće mnogo pre nego što smo postali prijatelji“, napisala je Gvinet Paltrou u mejlu. „Odrasla sam gledajući žene poput gospođe [Marele] Anjeli i Žaklin Onazis u njegovim kreacijama, i Valentino je postao brend koji sam želela da nosim. Čuvam vintage Valentino komade u svojoj arhivi, posebno jedan kutur plašt sa perjem koji mi je poklonio početkom dvehiljaditih.“

Knjiga, redizajnirano i ažurirano izdanje verzije iz 2007. godine, sa novim prelomom i koricama, sadrži i elemente usmene istorije.

Glorija Šif, nekadašnja urednica magazina Vogue, prisetila se da je Žaklin Kenedi bila Valentinova klijentkinja još od šezdesetih.

„Jednog jutra sam igrala tenis sa Džeki Kenedi u River klubu i delovala je pomalo utučenо“, rekla je Šif. „Bilo je to nakon atentata, u periodu kada je zaista tugovala. Rekla mi je: ‘Iskreno, čak i kada bih želela da izađem, nemam šta da obučem.’“ Šif je potom organizovala susret između prve dame i dizajnera.

Garavani je kasnije dizajnirao venčanicu za venčanje Žaklin Kenedi i Aristotela Onazisa 1968. godine. Delimično, kako kaže Đameti. „Znali smo za romansu i tračeve, ali ona nikada nije rekla: ‘Valentino, možeš li mi napraviti haljinu?’“ Kupila je haljinu iz te sezone i nosila je na ceremoniji.

„Jutro na dan venčanja, ta haljina bila je na naslovnici Women’s Wear Daily“, rekao je Đameti. „Oni su objavili vest. Mi nismo uradili ništa.“

Valentino je dizajnirao i venčanicu za En Hatavej. „Nekako je intuitivno znao tačno kakvu haljinu želim — da se suknja postepeno preliva u nežno ružičastu boju — ali bila sam previše stidljiva da to zatražim“, napisala je Hatavej u mejlu. „Kada mi je pokazao skicu, nisam mogla da verujem. Kao da mi je pročitao misli i srce.“

Prisutan je i veliki broj primera Valentino crvene — njegove prepoznatljive, jarko pigmentisane nijanse, registrovane kao posebna Pantone boja, nastale kombinacijom 100 odsto magente, 100 odsto žute i 10 odsto crne.

Preterani luksuz i ekstravagancija takođe su bili zaštitni znak kuće. Postoje fotografije Garavanija u farmerkama i sa sunčanim naočarima ispred njegovog dvorca Šato de Vidvil iz 17. veka u Francuskoj, kao i slike njegovih brojnih mopseva u Gštadu ili na Valentino jahti.

„Jahte, kuće, slike, zabave, dvorci — nijedan drugi dizajner ne živi tako“, citira se izdavač Džon Ferčajld. „Valentino nadživljava sve. On je najveći hedonista kog poznajem.“

Bivša urednica francuskog Voguea, Džoan Džulijet Bak, govorila je o svom iznenađenju kada je shvatila da joj je posteljina peglana svakog dana tokom boravka kod Garavanija i Đametija na Kapriju.

„Bili smo mladi kada smo počeli, veoma mladi i radoznali“, rekao je Đameti. „Naš stil života učili smo od važnih klijenata. Dakle, da, neko je peglao posteljinu — sramota me je to da kažem. To nema veze sa stilom i nije naročito skup luksuz. Osim ako ne radite nevaljale stvari, pa morate da je menjate.“