Luksuzna moda i održivost: Skriveni troškovi glamura uz lažni sjaj brendova ekstremno visokih cena

Luksuzna moda oduvek je bila simbol prestiža, kvaliteta i ekskluzivnosti. Međutim, iza glamurozne fasade kriju se problemi koji dovode u pitanje njenu održivost. Dok brendovi poput Louis Vuittona, Chanela i Christiana Diora ističu vrhunsku izradu, njihovi proizvodni lanci često nisu dovoljno transparentni. Korišćenje egzotičnih materijala, poput krokodilske kože i krzna, otvara ozbiljna etička pitanja, dok neki brendovi i dalje spaljuju neprodatu robu kako bi očuvali imidž luksuza.

Održivost postaje ključni faktor u modnoj industriji, što potvrđuje i rastuća popularnost tržišta polovnih komada i iznajmljivanja odeće. Prema istraživanjima, globalno tržište rabljene mode moglo bi do 2027. dostići vrednost od 350 milijardi dolara. Platforme poput ThredUpa i Depopa omogućavaju prodaju i kupovinu polovnih odevnih komada, produžavajući im životni vek i smanjujući otpad. Međutim, i pored ovih prednosti, one i dalje podstiču konzumerizam, jer mnogi kupci ne prestaju sa stalnim obnavljanjem garderobe, piše Večernji.hr.

Jedan od najozloglašenijih primera rasipništva dolazi iz Burberryja, koji je 2018. spalio neprodatu robu u vrednosti od 36 miliona evra kako bi sprečio da proizvodi završe na sniženjima. Iako je kompanija tvrdila da energiju iz spaljivanja ponovo koristi, ovaj postupak pokrenuo je pitanje koliko luksuzni brendovi zaista brinu o održivosti, a koliko im je prioritet očuvanje ekskluzivnosti.

Pored preprodaje, iznajmljivanje odeće postaje popularna alternativa.

Servisi poput Rent the Runway nude pristup dizajnerskim komadima bez potrebe za kupovinom, čime se smanjuje impulzivna potrošnja. Ipak, i ovaj model ima svoje izazove – dostava, hemijsko čišćenje i pakovanje doprinose emisijama gasova, što može umanjiti ekološke koristi najma.

Bez obzira na to da li govorimo o brzoj modi, luksuzu ili preprodaji, svi modeli današnje industrije baziraju se na beskonačnoj potrošnji.

Dok brza moda podstiče masovnu proizvodnju i otpad, luksuzna moda ne prestaje sa lansiranjem novih kolekcija i ekskluzivnih saradnji.

Čak i resale platforme, koje na prvi pogled deluju održivo, i dalje održavaju ciklus neprekidne kupovine i prodaje.

Prava promena neće doći kroz površne ekološke kampanje, već kroz suštinske promene u načinu proizvodnje i potrošnje.

Brendovi moraju usporiti proizvodnju, ulagati u održive materijale i obezbediti bolje uslove rada.

S druge strane, potrošači treba da promene svoje navike, birajući manje, ali kvalitetnije komade, umesto da slepo prate trendove. Moda bi trebalo da se vrati kreativnosti, kvalitetu i dugovečnosti, umesto nezasitne želje za novim.