Na šta utiču influenseri?
Hiljade i hiljade ljudi prati tvoj svaki korak, tvoja svakodnevica je njihova zabava, tvoji izbori su preporuka, i potpuni stranci u tebe imaju poverenja, i to sve zahvaljujući instagram fotografijama ili jutjub videima. Kako smo došli do doba influensera?
Influenseri, ili ljudi koji utiču na druge, uzori, oduvek su postojali. Javne ličnosti čiji se svaki korak pomno prati, postaju predmet razgovora, pa i ponavljanja, nisu nikakva novina. S razvojem potrošačke kulture i uvođenjem malih ekrana u svaki dom, uticaji javnih, poznatih ličnosti počinju aktivno i ciljano da oblikuju i naše kupovne navike. Setimo se žudnje za Pepsi konzervom kad je Sindi Kraford ispija u reklami s početka devedesetih godina, i tu smo već malo više na tragu onoga šta pojam influenser danas označava, ali i dalje nam fali taj ključni sastojak. On se krije u promeni koncepta kako i ko postaje poznat, i za to moramo porinuti pravo u svet društvenih mreža.
Ko su influenseri?
Preko četiri milijarde ljudi širom sveta, što je skoro pola svetske populacije, aktivno koristi društvene mreže. To znači da je potencijalno pola svetske populacije na klik od bilo čega što se pojavi na instagramu, jutjubu i drugim društvenim mrežama. Oh, kako je moćno to tržište! Toliko, da stvori industriju vrednu jednu milijardu, i to onu koja se pre svega bazira na poverenju. I tu je glavna caka uspešnosti influensera, odnosno Influencer Marketing-a.
Influenseri društvenih medija su individue koje putem društvenih mreža, i tu se pre svega misli na Instagram i YouTube, plasiraju svoja mišljenja o različitim brendovima i proizvodima, i na taj način utiču na svoju publiku i oblikuju im kupovne navike. Naravno, pojam je nov i različito se koristi, te se često može čuti da je influenser i neko ko ima veliki broj pratilaca. Ali zapravo, nije sve u brojevima, a u poslednje vreme ponajmanje u velikim brojevima. Na osnovu broja pratilaca prave se određene kategorije influensera, jer je to važno i zbog definisanja nekakvih cenovnika i praćenja biznis-strategija. Ali se negde može podvući crta da se pojam influenseri društvenih medija pre svega odnosi na individue koje plasiraju određene proizvode ili brendove, i u tome je ključno poverenje koje je publika u njih razvila.
Bliskost i poverenje
Preko pedeset miliona kompanija tokom prošle godine reklamiralo se putem Instagrama, ali ne preko reklama i sponzorisanih postova, već pravo iz ruku svojih odabranih influensera. To mogu biti javne ličnosti i zvezde, eksperti iz industrije, blogeri ili tzv. mikroinfluenseri. I svet Influencer Marketing-a je negde nastao iz blogera, a sve više se okreće upravo prema tim mikroinfluenserima (od 2.000 do 50.000 pratilaca) jer oni imaju najčvršću vezu sa svojim pratiocima – u njih pratioci imaju najviše poverenja. Ako neko s vama svakodnevno deli svoj život preko slika ili videa, razvijate osećaj bliskosti. Zvuči kao rijaliti? Pa, pomalo i jeste.
Radoznalost je prirodna, ljudska osobina. Kao i to da nas privlače ljudi koji se čine boljima od nas, i na tom konceptu negde su i nastali rijalitiji. Formula je prilično jednostavna, i očito veoma uspešna – „obični ljudi”, publika, dobija priliku da zaviri u svakodnevicu onih ljudi kakvima teži da bude ili koji joj iz različitih razloga bude interesovanja. Kroz to (jednostrano) deljenje svakodnevice razvija se bliskost. Ti ljudi više nisu stranci, mi poznajemo njihove navike, njihova osećanja, uspone i padove. I počinjemo da im verujemo, a onda i da pratimo njihove izbore, pogotovo ako će nas to približiti tom sanjanom lifestyle-u. I tako umesto da kompanija u nekoliko desetina sekundi reklame ili kroz jednu sliku pokuša da nam probudi želju da kupimo baš taj proizvod jer time zapravo kupujemo lifestyle, „prave osobe” sa svojim „pravim životima” nam godinama, svakodnevno, plasiraju svoj lifestyle i razvijaju poverenje. A onda na to, već pečeno, nalegnu kompanije sa svojim proizvodima.
Pokazalo se da se proizvodi mnogo bolje prodaju kad kupci, pratioci, nemaju osećaj da je reklama plaćena, već kad izbor influensera deluje autentično, kad se pratioci osećaju kao da to nije plaćena reklama već da osoba, influenser, zaista koristi taj brend i misli da on vredi. Ali, zvuči pomalo nelogično: ključ Influencer Marketing-a je da neko bude plaćen da reklamira brend, ali da to ne izgleda kao reklama, već da ljudi požele da kupe taj brend zato što imaju poverenja u osobu koju prate jer deli svoj život s njima. Ali influenser ipak jeste plaćen da reklamira, pa kako se to ne razlikuje od klasičnog marketinga i plaćene reklame? E, pa, upravo u toj sposobnosti da se proda autentičnost. I zato su sve više na ceni mikroinfluenseri jer, iako nemaju snagu velikih brojeva, imaju snagu veze poverenja.
Ne mora sve da se plati
Naravno, na influenseru je sav izbor da li će prihvatiti da reklamira neki brend ili neće, odnosno da li je taj novac za reklamu došao kao bonus za nešto što bi se ionako moglo naći na tim slikama, ili je u pitanju ipak promovisanje nečega o čemu se nema visoko mišljenje. Štaviše, mnogi influenseri stoje iza toga da nikad ne dobijaju novac da reklamiraju određene proizvode, već im oni stižu kao pokloni i onda ih objave jer to žele, kao i to da reklamiraju samo proizvode i kompanije iza čije poslovne etike stoje i žele da ona uspe. Prirodni, organski proizvodi, vintage odeća i brojni drugi koncepti koji promovišu kupovinu tako da se čuva okruženje, neki su od najčešćih primera za šta se brojni influenseri zalažu, kao i brendovi koji promovišu ženska i/ili LGBTQ prava, različitosti i po pitanju izgleda, zdrav odnos prema životinjama, i imaju transparentno poslovanje. Zahvaljujući influenserima i rasprostranjenosti društvenih mreža, tako i mali brendovi sa zdravim konceptima imaju više šansi da se probiju i održe.
Priča iz Maroka
Koliki može biti uticaj influensera i nečije poslovanje izmeniti iz korena, možda najbolje svedoči sada najfotografisaniji bazen na svetu koji se nalazi u Maroku. Francuski bračni par nasledio je mali hotel u Marakešu 2002. godine. Renovirali su ga 2015. godine, ali nisu baš ni znali šta će s njim, jer ni po čemu nisu bili jedinstveni u Marakešu, i onda su došli na ideju – da pozovu australijske influensere koji putuju svetom da postanu njihovi gosti. Par poznatiji po instagram nalozima Do you travel i Gypsea_lust putuje svetom i objavljuje fotografije koje prati skoro pet miliona ljudi. Njihova priča je sada već klasična saga o buđenju jednog jutra i iznenadnom prekidu posla „od devet do pet”, kupovine karte u jednom pravcu za egzotičnu destinaciju i započinjanja putovanja bez kraja, koje se svakodnevno deli s milionima ljudi preko Instagrama. Par se zapravo sreo tek u četvrtoj godini putovanja, i tada negde je i naraslo njihovo Instagram carstvo.
Vlasnici malog marakeškog hotela mesecima su čekali na odgovor od ovog para, da bi im konačno javili da stižu i da će rado biti gosti njihovog hotela. I jedna fotografija je bila dovoljna da promeni sve. Instagram par fotografisao se kako doručkuje pored bazena malog hotela, smaragdnozelene boje, okružen raskošnim biljkama i autentičnim marokanskim enterijerom. Fotografija je bukvalno zapalila društvene mreže, i nalozi na društvenim mrežama samog hotela preko noći su dobili hiljade novih pratilaca, a uskoro su počeli da stižu i gosti. Danas instagram broji hiljade fotografija ovog bazena, a vlasnici hotela ne samo da su uspešno pokrenuli biznis, već su otvorili i novi hotel. Ipak, vlasnički par se nije zaustavio na toj jednoj fotografiji. Zapravo, taktika im je da svakog meseca ugoste dva do tri influensera. I na taj način njihovo prisustvo na društvenim medijima je garantovano, a time i njihov biznis.
Ima li budućnosti za influensere?
Nema sumnje da je influenserska marketinška niša još uvek u usponu. Ali, kao i u svakom drugom polju marketinga, promene su neminovne. Predviđa se da će sve više pažnje biti usmereno na mikro-influensere, ne samo zbog pristupačnijih cena, već i bližeg odnosa sa pratiocima. Takođe, veze su ključne, i predviđanja ukazuju na to da će oni influenseri koji umeju da se povežu s različitim ciljnim grupama biti više na ceni. I naravno, pretpostavlja se da će i brendovi sami sve više početi da se okreću osmišljavanjem i kreiranjem svojih sopstvenih influensera. Jedno je sigurno: svaki klik na društvenim mrežama svakodnevno oblikuje svet oko nas, možda i više nego što i sami to razumemo.
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.