10 remek-dela slikarstva inspirisanih letom

Stiglo je leto, a s njim i velike vrućine. Srećnici među nama su već na odmoru negde na moru, a nama ostalima samo ostaje da odbrojavamo dane do trenutka kada ćemo prvi put da kročimo na plažu. No, uvek možemo da uđemo u letnje raspoloženje uživanjem u umetničkim delima, naročito onim iz bogate istorije slikarstva.

Mone, Hoper i Hokni su pronašli svoju inspiraciju u najtoplijem godišnjem dobu, a oni svakako nisu jedini koji su na svojim slikama prikazali plivanje, sunčanje, jedrenje i druge letnje aktivnosti.

Predstavljamo vam 10 remek-dela slikarstva inspirisanih letom.

Eduar Mane, Plovidba,1874.

Čemu služi leto ako ne za vožnju brodom? Mane je ovu scenu naslikao 1874. dok je letovao u Žanvilijeu. Smatra se da je čovek koji upravlja čamcem njegov zet Rodolfe Linhof. Američka impresionistkinja Meri Kasat bila je toliko oduševljena ovim delom da ga je nazvala „poslednjom rečju u slikarstvu“.

Klod Mone, Šetnja na litici u Porvilu, 1882.

Kada je u pitanju predstavljanje letnjeg svetla, impresionisti su znali šta rade. U ovoj gotovo maglovitoj sceni, dve žene (za koje se misli da su Moneove pastorke) gledaju preko mora sa travnate litice. Moneovi žustri potezi četkicom daju energije slici, savršeno evocirajući vedar letnji dan.

Žorž-Pjer Sera, Kupanje kod Anijera, 1884.

Seraina slika kupača na obalama Sene ima trajnu privlačnost, delom zato što još uvek izgleda tako originalno i moderno, a delom zato što svi prepoznaju ležerni vikend u gradu, prikazan na slici. Sera je naslikao Kupanje kod Anijera pre nego što je napunio 25 godina s namerom da to bude njegovo veliko predstavljanje javnosti.

Vinsent van Gog, Pšenično polje iza bolnice Sen-Pol sa žetecem, 1889.

Na ovoj slici žetelac pod žarkim suncem žanje pšenicu u polju iza psihijatrijske bolnice u Sen Remiju, gde je Van Gog boravio 1889. Gledajući kroz prozor, slavni slikar bio je impresioniran žutim pejzažom i trudom radnika koji se „muči na velikoj vrućini kao Isus da završi svoj posao.“

Andre Deren, Planine kod Kolijura, 1905.

Ova slika nas tera da razmišljamo o letnjem odmoru na Mediteranu, drveću pomorandže i suncem obasjanim brdima. Deren je radio sa Anrijem Matisom kada je napravio ovo delo (Matisov uticaj je jasan) i težio je novom stilu slikarstva koji je postao poznat kao fovizam, od francuskog les fauves, ili „divlje zveri“.

Edvard Hoper, Podmorski zemljotres, 1905.

Četvoro mladih ljudi na beloj jedrilici posmatraju bovu koja se talasa na površini mora. Kao i ostale slike Edvarda Hopera, scena prikazana na ovoj slici donekle izaziva nelagodnost (talasi se dižu, dolazi li oluja?), ali ona takođe izaziva i uzbuđenje i osećaj da je sve moguće.

Anri Matis, Sećanje na Okeaniju, 1953.

Ovaj četvrtasti rad dužine i širine od 2,5 metra, jedan je od najvećih Matisovih kolaža. On ga je napravio kombinovanjem isečaka obojenog papira pred sam kraj svog života. Iako izuzetno apstraktne prirode, ova kompozicija predstavlja Matisove uspomene na putovanje na Tahiti 1930. godine, a njene boje bi trebalo da asociraju na plavo nebo i tropske biljke na ostrvu.

Aleks Kac, Scena na plaži, 1966.

Svetle, smele slike američkog života Aleksa Kaca inspirisane su pop kulturom i reklamnim posterima. Ova slika suncem okupane plaže iz 1966. je prožeta nostalgijom i podseća na mirne dane letnjeg raspusta iz detinjstva.

Dejvid Hokni, Portret umetnika (bazen sa dve figure), 1972.

Na jednoj od najpoznatijih slika iz druge polovine 20. veka prikazano je kupanje u bazenu, još jedna omiljena letnja aktivnosti. Čovek koji stoji pored bazena na slici je Piter Šlezinger, umetnik i bivši Hoknijev ljubavnik, a pejzaž u pozadini je inspirisan Sen Tropeom, popularnom lukom na jugu Francuske.

Vejn Tibou, Klovnovski korneti, 2000.

Ako vas slika Vejna Tiboa sa dva naopačke okrenuta korneta sladoleda ne navede na razmišljanje o letu i slatkim poslasticama tokom sunčanih dana, ništa neće. Ovaj američki umetnik poznat je po svojoj ljubavi prema boji i po svojoj neobičnoj interpretaciji tipičnih slikarskih motiva.

Izvor: CULTURE Whisper
Izvoris slika iz naslovnog kolaža: National Gallery / Public Domain / Wikimedia Commons, Museum Folkwang / Public Domain / Wikimedia Commons