Akira Kurosava kao slikar: Storibord crteži poznatog reditelja izgledaju poput umetničkih dela
Poznati japanski reditelj Akira Kurosava imao je puno problema u detinjstvu. Škola mu je protekla u suzama. Deca su ga konstantno zadirkivala, a zbog toga što je umeo lako da se rasplače dobio je nadimak Gos’n Bombona. Često je izgledao pogubljeno, pa su čak i pojedini učitelji verovali da je retardiran kad bi prošao pored njih u kimonu i sa velikim šeširom na glavi.
U senci tog krhkog dečaka krio se genijalni filmski stvaralac, koji je utehu pronalazio u umetnosti. Potpuno nesvestan da će ostati upamćen po filmovima kao što su Rašomon, Sedam samuraja, Krvavi presto ili Ran, mladi Kurosava se spremao za studije slikarstva. Pad na prijemnom ispitu obeležio je njegov život. Slikarstvo je posle toga koristio samo da bi se što bolje pripremio za snimanje filmskih remek-dela.
„Kad sam promenio karijeru, spalio sam sve slike koje sam naslikao do tada. Nameravao sam da zaboravim slikanje jednom za svagda. Kao što kaže dobro poznata japanska poslovica, ako juriš dva zeca možda nećeš uhvatiti nijednog. Uopšte nisam slikao otkako sam počeo da radim na filmu ali, kad sam postao reditelj, otkrio sam da je grubo slikanje često predstavljalo korisno sredstvo za objašnjavanje ideja mojim saradnicima“, rekao je autor nagrađivanih filmova.
Većina filmadžija spomenutu komunikaciju ostvaruje klasičnim storibordom, koji se sastoji od jednostavno iscrtanih kadrova i podseća na strip. Kurosava nije bio pobornik takvih prikaza. Koncept filma predstavljao je jedinstvenim stilom, koji je podsećao na postimpresionizam i fovizam. U knjizi o filmu Ran, u kojoj je objavio delove storiborda, pružio je zanimljiv komentar: „Ne mogu da ne budem fasciniran činjenicom da sam slikao samo osrednje slike kada bih pokušao dobro da slikam. Ali, kada bih se skoncetrisao da naslikam ideje za svoje filmove, nesvesno sam stvarao dela koja su ljudi smatrali zanimljivim“.
Kurosava je u mladosti maštao da će imati odštampanu monografiju slika i izložbu u Parizu. San je ostvario prilikom objavljivanja publikacije sa storibord nacrtima za film Kagemuša. „Život je zaista čudan“, rekao je povodom toga nekadašnji Gos’n Bombona, koji je u međuvremenu, zbog vojničkog zavođenja discipline i arogancije na filmskim setovima, prozvan Imperatorom.
Kurosavu čudnovatost, istina, nikad nije napustila. Na snimanju filma Tora! Tora! Tora! bio je toliko paranoičan da je dobio otkaz, a 1971. pokušao je da se ubije. Loša reputacija sprečila ga je da režira i film o Godzili, što je oduvek želeo. Studio Toho se plašio da će kultni reditelj potrošiti previše novca, tako da njegove sjajne storibordove umesto džinovskog guštera krase sasvim drugačiji prikazi. Pogledajte neke od njih u foto-galeriji koja sledi…
Naslovna fotografija – storibord za film Ran i Akira Kurosava na radnom zadatku (foto faroutmagazine.co.uk, pinterest.com)