Alan Ford trči počasni krug

Alan Ford je veliki pobednik svoga vremena, i zbog toga ima svu čast, i dužnost da otrči počasni krug.

Originalne table stripa koji su crtali italijanski autori Maks Bunker (Lučano Seki) i Magnus (Roberto Raviola) okosnica su izložbe koja je u Beogradu u Muzeju Jugoslavije otvorena do 31. januara. Tu su i mnogi zanimljivi detalji, a autor izložbe, Rok Glavan, slovenački kulturolog, antikvar i kolekcionar stripova, direktor Instituta za kulturu i prosvetu u Ljubljani, otvarajući izložbu naveo je da je Alan Ford strip koji ima kultni status i poseban značaj za odrastanje mnogih generacija.

Neočekivana popularnost

Prvi broj Alana Forda objavljen je u Italiji u maju 1969. U početku nije doživeo uspeh, ali su autori nastavili da rade na njemu. U letnjoj epizodi objavljenoj 1971. prvi put se pojavio Superhik, simpatični pljačkaš koji pljačka siromašne da bi plen dao bogatima, i to je neočekivano uvećalo popularnost stripa. Alan Ford je tada prodat u 100.000 primeraka. Maks i Magnus su na stripu radili zajedno do 1975, a zatim je Magnus otišao svojim putem, i zamenio ga je Paolo Pifarerio. Kvalitet stripa je vremenom počeo da opada.

U Jugoslaviji je prvi broj Alana Forda objavila zagrebačka kuća Vjesnik 1972. godine. Strip je vrlo brzo doživeo veliku popularnost, i u narednim decenijama bio jedan od najčitanijih i najtiražnijih stripova u zemlji. Za to je bio zaslužan i originalan i nadahnut prevod hrvatskog novinara Nenada Briksija koji je dodao lokalni (jezički) kolorit, i mnoge sentence za pamćenje i citiranje. Neodoljivi uvrnuti, crni i apsurdni humor pamte mnogi koji su odrastali sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji. Zanimljivo je da nigde drugde strip nije bio toliko popularan, kao i to da nikad nije preveden na engleski jezik.

Kultni strip i jedinstvena poetika

Lazar Džamić, autor knjige Cvjećarnica u kući cveća koja se bavi fenomenom stripa Alan Ford, na otvaranju beogradske izložbe rekao je da mnogi Italijani koje je pitao za Alana Forda uopšte nisu čuli za ovaj strip.  

„Alan Ford očigledno živi samo ovde. Vremenom je ovaj strip postao mnogo više naš nego što je ikada bio njihov. Ovo je druga najveća svetska izložba posvećena Alanu Fordu. Prva je bila prošle godine u Ljubljani. Reč je o neznatno većem izdanju beogradske izložbe – u Ljubljani je bilo samo nekoliko tabli stripa više nego u Beogradu. I dalje je ova izložba daleko veća od bilo koje izložbe posvećene ovom stripu koja je organizovana u svetu, uključujući i ovogodišnju izložbu u Milanu koja je bila posvećena godišnjici Maksa Bunkera, kreatora originalnog stripa Alan Ford. Na toj izložbi je bilo nekoliko originalnih tabli.”

Džamić je dodao i da je izložba Alan Ford trči počasni krug jedinstvena prilika za posetioce da urone u poetiku Alana Forda – jednog od najkultnijih stripova i kulturnih proizvoda koji su nastali na našim prostorima.

„Ono što je po meni fantastično, to je prilika da se izbliza vidi kako je Magnus to uradio. Ima vrlo zanimljivih, intrigantnih detalja u čitavoj priči. Može se videti kako je u početku Magnus radio tušem, a onda je kasnije radio olovkom, a drugi su radili tušem preko toga. Takođe se može videti kako su likovi evoluirali, kako je Bobu Roku nos bio manji u početku (kasnije se razvio u veliku baburu), ili kako Jeremija u početku nije bio toliki hipohondar.”

Ako želiš pobijediti ne smiješ izgubiti

Autor izložbe Rok Glavan kaže da je Alana Forda upoznao još kao dečak, u lokalnoj trafici na obali Jadrana, dok je letovao sa porodicom.

„Čim sam ga otvorio, ušao sam u strip, a posle je Alan Ford stalno bio negde uz mene – u srednjoj školi, pa u vojsci. Alan Ford mi je pomogao da lakše prevaziđem razne životne probleme. Pre par godina sam postao vlasnik jedne raritetne table, pa sam onda kupio još jednu. Table je sakupljao i moj kolega, i kada smo ih skupili odlučili smo da napravimo izložbu povodom 50 godina od objavljivanja stripa u Italiji. Ja mislim da je Alan Ford veliki pobednik svoga vremena, i zbog toga ima svu čast, i dužnost da otrči počasni krug. Ja volim da kažem da sam generacija Alana Forda (69’ godište). Alan Ford me je uvek spašavao u nekim životnim situacijama. Pa i ovoj situaciji sada – nismo znali hoće li biti izložba, hoće li biti prepreka. I onda je recimo moj moto kada sam prelazio granicu (kada sam mislio da će me neki birokratski policajac držati na granici) bio – Ako želiš pobijediti ne smiješ izgubiti.”

Bolje izdati knjigu nego prijatelja

U priči o izložbi koju je prošle godine u Ljubljani videlo 10.000 ljudi njen autor kaže da je posebno uzbudljivo videti originalne crteže od pre pedeset godina, rađene rukom kreatora stripa.

„Crtež u Alanu Fordu je crno-beli. A ovde postoje i sivi, i smeđi tonovi. Na izložbi su predstavljena i sva mesta gde smo čitali Alana Forda – tu je školska klupa iz moje Osnovne škole u koju sam išao, pronašao sam i kolica Broja 1.”

Rok Glavan kaže da mu je Bob Rok omiljeni lik iz stripa, ali da nema omiljene epizode.

„Svi Alan Fordovi koje sam sakupljao kao klinac su kružili među nama – nisam se vezao ni za jedan primerak. Za potrebe ove izložbe sam kupio prvo italijansko i prvo slovenačko izdanje. I kad sam radio izložbu ponovo sam pročitao prvih 75 epizoda. Ja sam antikvar, a moj omiljeni citat iz stripa je – Bolje izdati knjigu nego prijatelja.”

Na talasu Crnog stripa

Alan Ford je oštra satira koja se odnosi na svet u vreme šezdesetih (vreme kada je hladni rat bio na vrhuncu), ali i na svako korumpirano, nekompetentno, razbijeno i manipulisano društvo na planeti, podsetio je Lazar Džamić.

„Strip je takođe bio urnebesno, začujuđe nadrealan, farsičan, politički nekorektan i – potpuno blesav.”

Džamić je naveo i da je Alan Ford nastao na talasu Crnog stripa, koji je bio veoma popularan u Italiji u drugoj polovini šezdesetih. Strip je dobio ime po jednom od protagonista, Alanu Fordu, koji slučajno postaje član smotane grupe takozvanih tajnih agenata. I predstavlja parodiju čitavog žanra i brojnih flmova o tajnim agentima koji su tada u svetu bili veoma popularni. 

TNT

Protagonisti stripa su osobeni, uvrnuti, neodoljivi, šarmantni… Tajna grupa TNT je grupa samoproklamovanih detektiva koja štiti svetski poredak (odnosno svoju viziju ovog poretka), i često je u sukobu sa onima koji hoće da zavladaju svetom. Neke od trivija Alana Forda su da se u jednoj od epizoda pojavljuje Tramb – bogataš koji želi da zavlada svetom, a u jednoj od epizoda glavni negativac je Antiseptik koji žele da otruje svet da bi svi po njemu išli sa maskama.

U cvećari na Petoj Aveniji, sedištu tajne grupe TNT glavni je Broj 1 – nepokretni starac koji svima komanduje iz svojih invalidskih kolica. Lukav je, inteligentan, i vlasnik male crne knjižice u kojoj se nalaze tajne o svima koje poznaje (i koje omogućavaju ucenu). Ne zna se godište Broja 1, ali se zna da je živeo u svim istorijskim epohama, te da se družio sa mnogim slavnim istorijskim ličnostima – od Aleksandra Velikog do Napoleona. Priče broja Jedan – epizode u kojima se on priseća svojih dogodovština, prekraja istoriju i naglašava svoj značaj u istorijskim događajima su neke od najupečatljivijih epizoda u čitavom serijalu.

Desna ruka vođe je Debeli Šef, lenjivac koji spava u cvećari i pod ćebetom nosi morskog prasca Skvigija. Jeremija je sinonim za lenjost, hipohondar koji boluje od svih bolesti. Tu je još i  Sir Oliver, lopov plemenitog roda koji se u Njujorku našao nakon nesuglasica sa vlastima u rodnoj Engleskoj, kao i Grunf – inventivni pronalazač nemačkog porekla koji konstriuše mnogo toga što ne radi i ničemu ne služi, i često nosi majice s natpisima kao što su – Tko leti, vrijedi.

Mnogima omiljeni, prgavi i iskompleksirani Bob Rok je najkorisniji član grupe, uvek glavni u svim akcijama spašavanja. Šarmantan i džangrizav, pobunjen i politički nekorektan, on je alter-ego svog tvorca, strip crtača Magnusa.

A sam Alan Ford je lep, plav, i zgodan reklamni agent koji je igrom slučaja ušao u grupu, beskrajno je naivan, i nema sreće u ljubavi – progone ga ružne žene, lepe ga zaobilaze, a njegova velika ljubav Brenda je tajni agent iz neprijateljskog tabora. Lik Alana Forda nastao je po uzoru na britanskog glumca Pitera O’ Tula. Tu su još i pas Nosonja, brbljivi papagaj Klodovik, brojni negativci, braća blizanci Boba Roka, opasne i fatalne žene….

Rok Glavan kaže da mu je veoma drago što se izložba našla pred beogradskom publikom. I naglašava da je ona mesto na kom svi koji su odrastali uz Alana Forda mogu da se prisećaju nekih događaja iz života koji su povezani sa ovim stripom.

„To je izložba koja treba da se razgleda sa nekim prijateljem – možete da se setite neke epizode, da je prepričavate, setite se kad ste je čitali, da se smejete. Ona je događaj koji omogućava ljudima da se prisete koliko im je Alan Ford značio u životu. I prilika za nove generacije da otkriju ovaj strip.”

Nadrealna farsa

Lazar Džamić je jednom prilikom, govoreći o svojoj knjizi Cvjećarnica u kući cveća, naveo da je u njoj pokušao da objasni razloge popularnosti Alana Forda kod nas.

„Prvi i najveći je da je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog  funkcionisanja nadrealna farsa. Ni kapitalizam, ni socijalizam, nego nadrealizam. Zato je strip rezonovao tako jako. Pored toga, AF je modernizovana verzija commedia dell′arte, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Konačno, nekoliko drugih razloga, od društvene satire kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše YU, do preovlađujućeg kulta amaterizma u našim društvima.”

I još

Stručni saradnici na izložbi bili su Lazar Džamić, dr Andrej Smrekar i Samo Pureber. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, a za adaptaciju beogradske izložbe bili su zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.