Bio sam na Bio Art Forumu i saznao šta je to bio umetnost

U Kreativnom distriktu u Novom Sadu održan je Bio Art Forum, koji je okupio umetnike, istraživače i stručnjake koji su ispitivali veze između umetnosti i bioloških nauka.

Tokom svoje posete u organizaciji Centra za promociju nauke, kada sam video i izložbu „Biotehnologija: Algoritmi prirode“ u Kulturnoj stanici Svilara, imao sam prilike da otkrijem šta je to bio art i kako se primenjuje.

Bio umetnost je umetnost koja koristi biološke procese u formiranju umetničkih dela i instalacija, a ceo projekat Bio Awakening urađen je kako bi skrenuo pažnju na to kako ovo može da utiče na održivost.

– Mi smo kroz ovaj projekat najviše želeli da se bavimo tim izazovima ili problemima koji nastaju usled zagađenja, uticaja čoveka na životnu sredinu i prirodu, želimo da to na ovaj način istaknemo i približimo ljudima, rekao je dr Bojan Kenig, savetnik za poslove međunarodne saradnje u Centru za promociju nauke.

Sve ovo treba da pokaže kako sve što čovek radi utiče na samo na prirodu i životinje, već i na njega samog, jer se sve to na kraju nama vraća.

Tu nam se predstavila Adrienn Újházi, mlada umetnica koja voli da preuzima razne elemente iz prirode i implementira ih u svoje radove.

Njeni radovi su često u vidu instalacije, tu ima fotografija, nečeg što se može pogledati mikroskopom, nešto taktilno, a tu je ponekad i živi materijal u tegli.

– Od živih materijala koristila sam mahovinu, travu pšenice, prah od pečuraka…

Osim nje, imali smo priliku da pričamo i sa Jurijem Krpanom, članom Galerije Kapelice u kojoj predaje i umetničkim direktorom i glavnim kustosom Instituta Kersnikova.

On nam je pričao o tome kako je čovek do industrijske revolucije bio deo prirode, onda je razvojem nauke rešio da se izdigne, da ne bude životinja, već dominantna vrsta.

Kaže da je bio art nešto što postavlja teška pitanja, naročito današnji odnos čoveka prema prirodi i da se ta pitanje moraju postavljati već deci kroz radionice.

Oni to rade tako što deca imaju virtuelne avatare, koje kontroliše veštačka inteligencija, a koje mogu da menjaju kroz iskustvo stečeno isključivo prenošenjem znanja.

– Ako nećemo prisustvovati promeni, nećemo biti deo promene, nemamo izbora, rekao je Jurij i naglasio da sada priroda dolazi u fazu u kojoj bi mogla da postane nezavisna od čoveka.

Tu nam može pomoći politika pod nazivom „degrowth”, koja predlaže da napredujemo samo onoliko koliko je dovoljno za život i da imamo toliko resursa da se ne naruši balans u prirodi.

Na kraju smo pričali i sa prof. dr Polonom Tratnik, profesorkom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i višom istraživačicom na Institutu IRRIS.

Ona se bavi različitim sociološkim, etičkim i moralnim pitanjima u vezi sa odnosom čoveka i prirode i kroz bio art pokušava da naglasi neka od njih i postavi ih ljudima.

U jednom eksperiment uzela je svoju vlas kose, kojoj je „donirala” serum od svoje krvi, da vidi koliko bi ona napredovala.

To je napravila kao pararelu sa situacijom u kojoj se jedna životinja goji na račun drugih, kako se većina podređuje napretku jednog.

– Interesantno mi je bilo što je to bio deo mene koji se nalazi spolja, koji komunicira sa drugim ljudima, a koji se ujedno obraća i meni samoj, plus postaje kao neka umetnička instalacija.

Ona bio art najviše koristi kao način interaktivne komunikacije sa posetiocima instalacije i izložbe, a njih je animirala tako da i oni mogu da daju krv za rast te vlasi.

Nakon iskorišćavanja tih ćelija za serum za vlas, preostale ćelije krvi koja propada izložila je kao svojevrsno groblje genetskog materijala koji su donirali posetioci.

Sve ovo samo su neki od aspekti bioumetnosti i neka od pitanja koja su bila postavljena na forumu, ali je ova tema mnogo šira.