„Dina“ i Alehandro Hodorovski: Uprkos obećanjima, ideje kultnog reditelja neće moći da se realizuju

Sedamdesetih godina prošlog veka čileanski reditelj Alehandro Hodorovski (Sveta planina) pokušao je da ekranizuje Dinu, naučnofantastični roman Frenka Herberta. Sve što je ostalo od njegove zahtevne vizije stalo je u pozamašnu radnu knjigu, čije korice drže na okupu bezbroj iscrtanih kadrova, letelica, kostima i drugog grafičkog materijala.

Malobrojne kopije ove knjige kružile su holivudskim studijima i pružale dokaz o nemerljivim ambicijama reditelja. Uvodna scena Dine, na primer, trebalo je da sprovede gledaoca kroz bespuća svemira u jednom kontinuiranom kadru. Kamera bi se približila galaksiji, provlačila između planeta, asteroida, ljudi koji pljačkaju svemirski brod, sve dok na kraju ne bi završila u unutrašnjosti drugog broda u pokretu. Takav bioskopski doživljaj pre bismo očekivali danas, u eri kompjuterskih efekata, nego pre gotovo pola veka.

Na konceptualnim crtežima za film radili su umetnici Kris Fos, čiji će talenat kasnije uobličiti planetu Kripton u Supermenu, H. R. Giger, koji će se proslaviti radom na Osmom putniku, i Mebijus, sa kojim će Hodorovski nastaviti više nego uspešnu saradnju u svetu stripa. Glumačka podela bila je jednako fantastična. Dejvid Karadin (Ubiti Bila), Orson Vels (Građanin Kejn), Mik Džeger (pevač benda Roling stouns), Udo Kir (Bakurau) i čuveni umetnik Salvador Dali trebalo je da se nađu ispred kamere, dok je komponovanje muzike povereno bendovima Pink flojd i Magma.

Ali, čak ni hrabrost producenta Mišela Sidua, koji je pružao podršku Hodorovskom, nije uspela da ubedi holivudske glavešine da podrže njihov spektakularni projekat. Bilo je to pre nego što će Džordž Lukas sa Zvezdanim ratovima omekšati filmsku industriju i pokazati da su slična poigravanja na drugim planetama moguća i poželjna. Dejvid Linč (Tvin Piks) će tako prvi ekranizovati roman Dina, ali tek 1984. godine.

U međuvremenu, ideje Hodorovskog nastavile su da žive. Inspirisale su reditelje poput Lukasa i Ridlija Skota (Osmi putnik), koji su ubrzo stupili na naučnofantastičnu scenu, mnogo toga što je dizajnirano našlo se u stripovima, a zahvaljujući zapaženom dokumentarcu Frenka Pavića iz 2013. godine (‘Dina’ Alehandra Hodrovskog) priča o „najvećem filmu koji nikada nije snimljen“ postala je poznata mnogim filmofilima.

Odnedavno, stare beleške reditelja ponovo su u centru pažnje. U novembru prošle godine jedna od knjiga Hodorovskog prodata je za 2,6 miliona evra u aukcijskoj kući Kristi, čime je dostigla stotinu puta veću sumu od prvobitno procenjene. Novac je obezbedio Spajs DAO, decentralizovani konzorcijum podržan kriptovalutama, koji je nedavno izazvao žučnu raspravu. Uz dosta hrabrosti, novi vlasnici iz Spajs DAO najavili su da će prema planovima Hodorovskog snimiti animiranu seriju i ponuditi je striming servisima, čime će omogućiti da se kultna knjiga konačno sagleda u igranoj formi.

Postoji, međutim, jedan veliki problem. Spajs DAO je otkupio knjigu snimanja sa svim nacrtanim kadrovima i ilustracijama, ali ne i prava na ekranizaciju Herbertovog romana na kom se ona zasniva. Kao što je dobro poznato, prošle godine je sa velikim uspehom prikazana nova filmska verzija Dine, u režiji kanadskog reditelja Denija Vilneva (Dolazak). Nastavak tog filma očekuje se 2023, a studio Ledžendari najavio je i snimanje serije Dune: Sisterhood, koja će biti prikazana na platformi HBO Maks. Jasno je, dakle, kod koga su prava na ekranizaciju.

„Da bi producirao ili dobio ovlašćenja za izvedena dela poput animirane serije, Spajs DAO bi morao da dobije licence od Herbertove fondacije i, potencijalno, od Hodorovskog (…). Slično kao što vam kupovina stripa o Betmenu ne daje nasledna prava za produkciju novog filma o Betmenu, kupovina knjige ovog režisera ne daje Spajs DAO nikakva unutrašnja prava da proizvede nešto novo“, napisala je advokatica Kirsti Stjuart iz advokatske firme Torntons.

Mnogi korisnici društvenih mreža posumnjali su u namere konzorcijuma čim je vest objavljena. Pojedini najavu animirane serije u potpunosti odbacuju zbog sumnje da je krajnji cilj Spajs DAO samo da proda pojedinačne stranice knjige kao NFT – digitalne slike sa vlasničkim pravima. Na zvaničnom forumu se spekulisalo da bi knjiga posle toga mogla biti uništena, čime bi poslužila kao sredstvo za stvaranje publiciteta. Kada je novinar Gardijana upitao da li su planovi za prodaju digitalizovanih stranica tačni, Spajs DAO je blokirao konverzaciju s njim.

Hodorovski, koji jedan primerak knjige još uvek ima u svom vlasništvu, nije se oglašavao ovim povodom, iako je aktivan na društvenim mrežama. Za čoveka koji ima 92 godine, i koji je preko pleća prevalio toliko toga, diskusija o pronađenim i prodatim kopijama mogla bi biti trivijalna i nedovoljno vredna njegovog uplitanja.

Kada je 2011. posetio Beograd, dao je intervju za niški filmski časopis Filaž i otkrio delić svoje filozofije: „Mnogi od mojih prijatelja – a i neprijatelja (smeh) – već su mrtvi. (…) U ovom dobu ljudi žive od jednog dana do drugog. Svakog jutra kada se probudim kažem sebi: ‘O-la-la! Novi dan! Fantastično! Imam novi dan.’ I uživam u svemu. Pokušavam da uradim nešto, a čak i ako ne uspem u tome, umreću pokušavajući“.

Izvori: theguardian.com; christies.com; Ognjanović, Dejan. „Intervju sa Alehandrom Hodorovskim: Umetnik protiv industrije“ Filaž, broj 7, 8, 9 (leto-jesen 2011 / zima 2012): 78-80.

Naslovna fotografija – Alehandro Hodorovski i detalj sa naslovne strane jednog od mnogobrojnih izdanja romana Dina (foto magazine.artland.com, pinterest.com )