Izložba Nikole Velickog Touch and Go u galeriji O3one
Touch and go je termin korišćen u avijaciji koji se odnosi na manevar prilikom koga pilot prekida sletanje. Ova procedura, koja podrazumeva da avion dotakne tlo i odmah potom punom snagom uzleti nazad u vazduh, sinonim je za opasnu situaciju i nepredvidiv ishod.
Instalacija koja je centralni deo postavke oponaša ovaj manevar i time simboliše avanturu u najširem smislu, kao iskustvo potencijalno opasnih posledica. Avantura je kontrapozicija komforne zone. Ona inspiriše čoveka, ali ga i zastrašuje. Ideju da je najveće dostignuće čovečanstva letenje, i misao o slobodi kao čovekovoj večitoj težnji da se kreće kuda poželi, metaforično sam objedinio u formi aviona poznatijih kao bush planes. Ovi ultralaki avioni, često jednosedi ili dvosedi, ne zahtevaju tradicionalnu pistu za poletanje i sletanje, već koriste svega par metara čiste površine. Ova praktična mogućnost najbolje se ostvaruje u najsurovijim predelima i nudi istraživanje neotkrivenih i teško pristupačnih delova planete. Model bush plane-a u mojoj instalaciji kreće se na kružnoj konstrukciji iznad do vrha napunjene kade. U određenom periodu avion dotakne površinu vode i uzleti nazad, čime se zatvara krug. Radnja se odvija konstantno i ovaj loop princip simbol je naših upornih pokušaja. Momenat dodira točka aviona i vode predstavlja hrabrost i otisnuće u avanturu. Ovaj trenutak zaustavljen je, približen i pojačan grafikom, koja za motiv ima točak aviona u dodiru sa podlogom.
Čitava postavka za mene samog predstavlja vid avanture i izlaska iz tradicionalnih izlagačkih okvira i uspostavljenog umetničkog konteksta. Bush plane promeni predviđeni plan, dodirne podlogu i vine se u istaživanje novih predela. Poput Kalderovog cirkusa, estetika kinetike i dinamike izvode iz zone komfora u zonu eksperimentalnog i neizvesnog, a u nadi za postizanjem novog balansa.
Tekst: Nikola Velicki
Nikola Velicki (1983, Niš) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2008. godine u klasi profesora Miodraga Mlađovića. Doktorirao je 2018. godine na istom fakultetu u klasi profesora Vladimira Veljaševića. Dobitnik je tri nacionalne nagrade za grafiku. Izlagao je na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Do sada je priredio 16 samostalnih izložbi, a sa svojim radovima učestvovao je na preko 50 kolektivnih izložbi. Član je ULUS-a od 2009. godine. Radi kao asistent na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.