Izložba Ogista Rodena u galeriji Tate Modern

Izložba The Making of Rodin u galeriji Tate Modern u Londonu biće retka prilika da se na jednom mestu vide dragoceni rani radovi slavnog francuskog vajara Ogista Rodena, jednog od najvećih umetnika 20. veka. Postavka je realizovana u saradnji sa Rodenovim muzejem iz Pariza, otvara se 29. aprila, i traje do 30. oktobra.

Istraživanje

Izložba predstavlja eksperimentalne radove koji otkrivaju novu stranu velikog francuskog autora koji se smatra začetnikom moderne skulpture. Posetioci će biti u prilici da sagledaju jedinstven Rodenov proces stvaranja iz perioda kada je koristio gips kao zahvalan materijal koji u umetničkom postupku omogućava mnogo toga. Izložbeni prostor osmišljen je kao umetnički studio, a biće predstavljeno oko 200 originalnih dela.

Vajanje emocija

Ogist Roden je živeo i stvarao krajem 19. i početkom 20. veka. Osporio je akademske tradicije umetnosti s kraja devetnaestog veka i stvarao autentične skulpture pune emotivnog naboja. Čuven je po svojim bronzanim i mermernim skulpturama i drugačijem stvaralačkom pristupu.

Rodenova najznačajnija veština bila je modeliranje – uspevao je da dočara pokret, svetlo i volumen u savitljivim materijalima poput gline i gipsa. Kolekcija delova tela koje je uradio od gipsa omogućila mu je istraživanje različitih poza i načina grupisanja, te eksperimentisanje sa fragmentacijom, sastavljanjem i ponavljanjem.

Među najpoznatijim Rodenovim skulpturama posebno mesto zauzima Mislilac – rad koji predstavlja nagog zgrčenog čoveka koji sedi, podupire glavu rukom i obuzet je svojim mislima. Misaoni napor vidi se na svakom delu tela – i na mišićima na licu, i na napetim mišićima ruku, nogu i torzoa, i na zgrčenim prstima na nogama. Slavna i često kopirana je i skulptura Poljubac. Susret ljubavnika sjedinjenih u poljupcu je početkom 20. veka sablaznio javnost i šokirao Rodenove savremenike.

Priča o poljupcu

Poljubac odlikuje izuzetna senzualnost, mešavina erotike i idealizma. Roden je nagi zagrljeni par najpre predstavio na reljefu koji je radio po narudžbini, 1880. godine, za Muzej dekorativnih umetnosti u Parizu. Reljef je ukrašavao monumentalni bronzani portal Kapija pakla. Umetnikova inspiracija i polazište bio je Danteov Pakao, a figure ljubavnika koje su se nalazile na jednom delu reljefa predstavljale su tragičan ljubavni par Paola i Frančesku. Roden je kasnije odlučio da ovaj deo odvoji od reljefa, odnosno da uradi nezavisnu skulpturu. Od 1901-1904. nastale su tri mermerne verzije Poljupca u prirodnoj veličini.

Londonska galerija Tate Modern poseduje jednu od ovih verzija. Reč je o skulpturi koju je od Rodena 1904. godine otkupio američki kolekcionar Edvard Peri Voren, na nagovor svog prijatelja, britanskog umetnika, Vilijama Rotenštajna. Voren je Rodenu platio 20.000 francuskih franaka. Kada je kolekcionar ustupio skulpturu gradskim vlastima američkog gradića Luisa 1914, ona je bila izložena u Gradskoj skupštini i skandalizovala lokalno stanovništvo. A kada su tokom rata vojnici bili smešteni u prostorijama tog istog zdanja, Rodenov Poljubac bio je prekriven ciradom, i sklonjen u stranu. Skulptura se nakon Vorenove smrti, 1928. godine, našla na aukciji, ali nije bila prodata. Tek 1952. godine Poljubac je otkupila galerija Tate za 7.500 funti. Danas je ova skulptura jedno od najpopularnijih i najznačajnijih dela u londonskoj galeriji.

Otkrivanje Rodena

Za prolećnu izložbu koja dočarava Rodenov razvojni put već vlada veliko interesovanje (ulaznice se mogu rezervisati na www.tate.org.uk). Postavku čine zanimljiva dela, a njen kuriozitet je u tome što pruža poseban uvid u način stvaranja i razmišljanja jednog od najvećih vajara u istoriji umetnosti, kao i to što se veliki broj radova po prvi put izlaže van Francuske.

Kustosi izložbe The Making of Rodin su Nabila Abdel Nabi i Helen O’Mejli  iz galerije Tate Modern, kao i Kloe Ariot i Akim Borhart-Hjum iz Rodenovog muzeja u Parizu.

Fotografije: Tate Modern