„Mali kustosi” – nežna i nostalgična izložba u Muzeju nauke i tehnike

Piše: Jelena Jovanović

Autorka izložbe Daniela Pejović, viši kustos u Muzeju nauke i tehnike, kaže da je ideja bila istaći činjenicu da Muzej nauke i tehnike ne čine samo zgrada, stalne postavke, povremene izložbe, prikupljeni i obrađeni eksponati, redovna izdanja, objavljene stručne publikacije, serije predavanja i stručni skupovi…

„Ovaj Muzej, u prvom redu, čine ljudi koji u njemu rade, stručnjaci čije znanje i napori stoje iza svih muzejskih programa i dostignuća. Zato smo želeli da u godini jubileja baš njima posvetimo ovu izložbu, i prikažemo kako je moguće i zanimljivo da eksponati različitih zbirki Muzeja oslikavaju živote muzejskih stručnjaka u prošlosti, i govore o njima.”

Naša sagovornica navodi da su kustosi koji danas rade u Muzeju stručnjaci potpuno različitog obrazovanja.

„Imamo dramaturge, mašinske inženjere, inženjere elektrotehnike, arheologe, antropologe, istoričare umetnosti i istoričare, ali i filozofe i lekare. To su ljudi koji danas rade u istoj ustanovi na zajedničkom poslu prikupljanja, obrade, istraživanja, očuvanja i prezentovanja tehničkih kulturnih dobara sa teritorije Srbije i celog sveta.“

Većina kustosa je rođena (i odrastala) tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, a izložba njima posvećena pokriva period od rođenja do završetka nižih razreda osnovne škole. Na kolažnim panoima se nalaze lične fotografije iz detinjstva – prikazani su u igri,  ili u prirodi, u kući, u toku raznih sportskih aktivnosti. Tu su igračke iz tog perioda – neke od igračaka su iz zbirke Muzeja nauke i tehnike, određen broj eksponata je pozajmljen iz privatnog vlasništva.

„Svi naši kustosi su imali slično detinjstvo uz crno-bele televizore, jedan TV kanal, i crtani film u 19:15, pre TV Dnevnika. Svi su se igrali istim igračkama od gume koje su proizvodile fabrike na teritoriji bivše Jugoslavije – Jugoplastika iz Splita, i Biserka iz Zagreba. Takođe, svi su više vremena provodili napolju u dvorištu, u parku, ili na ulici ispred kuće, i igrali Šuge, Ćorave bake, Zuce, Između dve vatre… Devojčice su preskakale lastiš, a dečaci igrali klikere.

Osvrnuli smo se na sve što je obeležilo naše odrastanje – od tih igara na otvorenom, preko rekvizita koje je u to vreme donela ubrzana industrijalizacija (kolica, dubak, stoličice sa nošom, posteljine sa štampom). Tu je i osvrt na tadašnji TV program, školski program koji smo voleli, razne pesmice, filmove, bioskope i pozorišta. Naravno, osvrnuli smo se i na amerikanizaciju u svim aspektima života koja je uticala kako na odrasle, tako i na decu. U jugoslovenskom socijalizmu velika pažnja posvećivana je vaspitavanju mladih u duhu komunizma, i negovanju tradicija Narodnooslobodilačke borbe u najrazličitijim formama. Svi učenici su već u prvom razredu osnovne škole na Dan Republike postajali članovi pionirske organizacije, uz ritualno polaganje Pionirske zakletve i dobijanje pionirskih knjižica. Ali su u isto vreme bili upoznati sa svim Diznijevim junacima. Istovremeno su se igrali i kauboja i Indijanaca, i partizana i Nemaca. Kao što sam i u katalogu navela, cilj ove izložbe nije da sudimo, ili procenjujemo to vreme, već da ga se prisetimo, i da mu se osmehnemo.“

Daniela Pejović je uradila i katalog izložbe, a grafički dizajn i dizajn postavke potpisuju Vaska Kulić i Iskra Krstić. U priči o radu na izložbi Daniela navodi da je bio vrlo zanimljiv i inspirativan, te da joj je bilo veoma zabavno da traži podteskst svake fotografije, i asocijacije na nešto što je svakako trebalo istražiti, i zatim objasniti ili prikazati  predmetima ili pričom.

I dodaje i da su sami kustosi muzeja bili iznenađeni slojevitošću priče koju izložba donosi, i razneženi uspomenama.

„Mi se uglavnom dobro poznajemo, pa svaki pano sadrži i neku duhovitu sitnicu koju samo mi razumemo, ili neku posebnu stvar koju neki kustos voli. Možda i asocijaciju na posao kojim se danas u Muzeju bavi, ili na njegovo obrazovanje, stih neke pesme koji mu je blizak…”