Manojlović: Ispravljena nepravda prema autorima muzike, filma, fotografije
Iako se po nekim statistikama, muzika danas emituje 90 posto sa mobilnih uređaja, najviše telefona, domaći autori do sada nisu od toga imali nikakave koristi. Donošenjem Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava, u aprilu mesecu 2022. godine, Vlada Republike Srbije je ispravila dugogodišnju nepravdu, koja je učinjena prema svim autorima (muzički autori, fotografi, filmski autori) i nosiocima srodnih prava ( pevači, instrumentalisti, glumci, vlasnici fonograma), jer uvoznici i proizvođači uređaja i nosača zvuka, slike i teksta nisu plaćali tzv. „posebnu naknadu“ za uvoz ili proizvodnju velikog broja uređaja i nosača zvuka slike i teksta, koji se nisu nalazili na Listi, već desetinama godina unazad. Reč je o naknadi koja se plaća u celom svetu.
Na tu temu pričamo sa direktorom Sokoja, gospodinom Dejanom Manojlovićem, koji je zajedno sa predstavnicima drugih organizacija autora i nosilaca srodnih prava, učestvovao u ispravljanju ove nepravde.
„Pre svega, što se tiče osnova za ovo plaćanje, on je apsolutno nesporan. Ovakav pravni institut se pojavljuje u svim zakonodavstvima u okruženju, u Evropi, pa i u skoro celom svetu. On je našao mesto u našem trenutnom autorsko pravnom zakonodavstvu, odnosno u važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravaima (ZASP), a po mojim saznanjima, naći će se i u novom ZASP-u, doduše pod drugim imenom i zvaće se „pravična naknada“. Samo ime iz predloga novog zakona ide u prilog tome da je reč o nečem što je nužno i pravedno plaćati“.
Šta se promenilo najnovijim donošenjem Uredbe Vlade Republike Srbije, pitamo našeg sagovornika?
„Lista, koja je sadržavala uređaje i nosače zvuka, slike i teksta, nije menjana više od decenije, tako da su se na njoj nalazili uređaji i nosači koji više uopšte nisu u upotrebi, kao npr CD, video i audio kasete, video i CD rekorderi, pa su obveznici plaćali neke minimalne iznose, jer se takvi uređaji sve manje uvoze, s obzirom da se, jasno je, više i ne koriste. Za to vreme, uređaji, na kojima se potencijalno mogu koristiti dela, kao npr. pametni telefoni, desk-top računari, tableti, TV sa hard diskom itd. nisu ne ni nalazili na Listi, te naši uvoznici za njih nisu imali nikakvu obavezu plaćanje. Mi na ovu situaciju ukazujemo unaza više od deset godina, a izgleda da je ova, prethodna, Vlada imala dovoljno sluha da čuje naše argumente, što je rezultiralo korekcijom Liste.“
Kako su na to reagovali potencijalni obveznici plaćanja ove naknade?
„Naravno, loše. Onoliko koliko smo se mi trudili u poslednjih desetak godina da nadležni uvide potrebu promene Liste, toliko isto su se pretpostavljam, oni tome opirali. Ali je sada došao trenutak da se to ispravi i mi smo, zdušno, po stupanju Uredbe i Liste na snagu, krenuli u dalju akciju, kako bismo pravo koje smo toliko dugo čekali, a sada dobili i ostvarili. Sada je na redu bilo utvrđivanje naknade, odnosno tarife koju ti obveznici treba da plaćaju. ZASP je za ovu situaciju predvideo pregovore između organizacija koje ostvaruju ta prava i reprezentativnog udruženja obveznika. Sve je počelo našim javnim pozivom da nam se takva udruženja jave. Zakonski rok da se dogovorimo je 60 dana od dana objavljivanja poziva. Mi smo svakako želeli ozbiljne, suštinske, a ne samo formalne pregovore, kako bi se ispoštovalo slovo zakona. Stoga smo iskoristili jedan dobar mehanizam, koji nudi Privredna komora Srbije. Naime, po zakonu, svi privredni subjekti su članovi Komore, raspoređeni u određena strukovna Udruženja, a potom i u Grupacije. Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava su u okviru Udruženja za kreativnu industriju, a naši obveznici u reprezentativnom broju pripadaju Udruženju za elektronske komunikacije I informaciono društvo. Tako smo se onda koristeći potencijale i resurse PKS našli za pregovaračkim stolom.“
Kako su tekli pregovori, kako su oni završeni, da li ste uspeli u zakonskom roku od 60 dana da se dogovorite?
„Pregovori su bili teški, posebno imajući u vidu dijametralno suprotstavljene stavove pregovarača. Naši obveznici su krenuli od stava da takva naknada uopšte ne treba da se plaća, da u tom smislu treba izmeniti i ZASP. Nadalje, da uređaji i nosači koji su dodati na Listu uopšte ne treba da se nalaze na toj listi, te da Vlada mora da je izmeni. Naravno, to je bilo daleko od naših stavova, ali i realnih činjenica kada je tako nešto u pitanju: da se odredbe o ovakvoj naknadi nalaze u skoro svim zakonodavstvima, a da se uređaji koji se sada nalaze na našoj Listi, nalaze na sličnim listama većine zemalja u svetu.“
Deluje, dakle, iz ovoga što kažete, da pregovori nisu uspeli?
„Nažalost, nisu. Iako je naša namera bila da kroz pregovore nađemo zajednički jezik. Posle dva održana sastanka nismo uspeli da približimo stavove, a kada je u pitanju visina naknade, što je i bila osnovna tema. Naš predlog je bio da se za uređaje plaća naknada u visini od 1% računato od uvozne cene uvećane za plaćenu carinu, a za nosače 3%. Istovremeno smo bili spremni i da damo određene popuste, a kada je u pitanju blagovremeno prijavljivanje uvoza, kao i blagovremeno plaćanje po ispostavljenoj fakturi. Smatramo da je dogovor uvek bolji od nekog „administrativnog“ rešenja, međutim to je ono što nas sad čeka. ZASP predviđa da ako do sporazuma ne dođe, konačnu reč u vezi sa tarifom i visinom naknade daje Zavod za intelektualnu svojinu Srbije.“
Kako po tom zakonu Zavod sada reaguje?
„Organizacije su, posle neuspelih pregovora, na svojim Upravnim odborima donele odluku kojom su utvrdile predlog Tarife, u istim onim procentima koji su bili predmet pregovora. Potom su, uz propratni dopis u kome iscrpno daju argumente u vezi sa predlogom Tarife, isti predale Zavodu za intelektualnu svojinu, koji ima konačnu reč.“
Šta očekujete od Zavoda, kada će i kakvu odluku doneti?
„Mi iz organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava imamo veliko iskustvo u ovakvim situacijama, s obzirom da smo, a kada su u pitanju mnoge druge tarife koje smo usvajali, prošli već više puta ovu situaciju. Takođe znamo i kako Zavod radi. Moram da istaknem da se u Zavodu izuzetno ozbiljno bave donošenjem tarifa. Oni uvek nastoje da se donese najpravednija moguća tarifa, uzimajući u obzir mnogo okolnosti, pre svega onih na koje upućuje ZASP, ali i onih koji proističu iz postojeće svetske prakse. Naravno, vode računa i o našim obveznicima. Što se nas tiče, mi smo u našem zajedničkom zahtevu i obrazloženju, kao i u daqim dopisima i komunikaciji, na zahtev Zavoda, dali mnogo argumenata za predloženu tarifu, uporednu analizu plaćanja ovakve naknade u nizu evropskih država, pa i država iz našeg bližeg okruženja, što nas je sve uverilo da je naš predlog adekvatan i pošten u odnosu na obveznike. Zavod za intelektualnu svojinu će imati ozbiljan posao da ove naše argumente i materijal koji smo dali prouči i proveri, a verovatno i da uradi dodatne analize. Zakon za ovu vrstu posla Zavoda ne propisuje rok, tako da ne možemo da procenimo kada će Zavod odlučiti, a još manje kako će odlučiti. Nadamo se da će to biti u najkraćem mogućem roku, kako bi se tako stavila tačka na decenijsku nepravdu prema našim članovima. Kao i da će odluka biti pravedna za sve. Na kraju, kao pravni lek protiv odluke Zavoda, ukoliko ne budemo zadovoljni, postoji mehanizam spora pred Upravnim sudom, ali se nadamo da do toga neće doći.“
Možete li dati zaključak ovog intervjua kroz jednu rečenicu?
„Teško je sublimirati ovo vrlo važno pitanje za nas iz organizacija, a pre svega za naše članstvo, koje je mnogobrojno, a koje čine autori i nosioci srodnih prava iz cele Srbije. Međutim, možda bi se moglo reći: Obaveza koju će uvoznici i proizvođači uređaja i nosača zvuka, slike i teksta, posle niza godina neplaćanja, plaćati autorima i nosiocima srodnih prava, neće ove obogatiti, niti ove druge ugroziti u njihovom poslovanju, niti će ozbiljno uticati na potrošače, kupce uređaja i nosača, već će samo za mali, ali značajan korak pomeriti Srbiju u ovom segmentu, ka uređenim pravnim državama. Istovremeno, neće ni na koji način ugroziti digitalizaciju naše zemlje, što smo tokom pregovora često čuli kao argument protiv, od strane naših obveznika, sa kojima smo pregovarali.
Naslovna fotografija: Techivation / Unsplash
