Preplitanja umetnosti i prirode u Botaničkoj bašti „Jevremovac”

Trenutno je u toku deveto izdanje festivala art+science u organizaciji Centra za promociju nauke i do kraja oktobra toplo vam preporučujem da svratite do Botaničke bašte „Jevremovac” i izložbe „Preplitanja”.

U pitanju je festival koji u prvi plan ističe uticaj čoveka i njegovog tehnološkog razvoja na prirodu i razne vrste u svojim ekosistemima, a sve kroz razne instalacije, radionice i brojne razgovore koji se održavaju sve do 31. oktobra u Beogradu.

„Preplitanja” ističu lepotu i složenost prirodnih odnosa

Kako sam imao prilike da i sam vidim deo tog programa, probaću da vam opišem zašto je on važan i zašto ne bi trebalo da propustite priliku da svratite do botaničke bašte u prestonici.

Pre svega, treba istaći da se u njoj održava program u godini kada slavi 150. godišnjicu postojanja, što nije slučajno, a tu ima još simbolike.

Sama bašta kao oaza prirode i brojnih biljnih vrsta koje nikako ne bi mogle da se nađu jedna pored druge u prirodnom okruženju preseca gradsko betonsko jezgro i donosi osvežavajuće zelenilo i vazduh.

I kada kročite u nju, na nekoliko punktova čeka vas izložba „Preplitanja”, koja na različite načine i kroz brojne eksponate istražuje složene odnose organizama u prirodi i čoveka na svih njih, prikazujući neke nove dimenzije koje ne možemo videti golim okom ni čuti u toku obične šetnje prirodom.

Tako vas na primer tu čeka „Bašta zvuka”, niz zvučnih i audio-vizuelnih instalacija iza kojih stoje Marija Stojnić i Jakov Munižaba, dvojac sa Radio Beograda.

Oni su na nekoliko mesta postavili instalacije koje donose zvukove koji su inače van ljudskog čujnog spektra, ali i ljudske razgovore, tako da se čovek i čujna i nečujna priroda na neki način stave u ravnopravan položaj.

Ističe se „Zvukožbun”, na neki način centralni deo ove kolekcije, u koji možete ući i prošetati dok slušate raznorazne zvukove kojima su oni manipulisali da bi postigli željeni efekat.

Moram da spomenem i rad Thymus Serpyllum autora Nikole Radosavljevića, čija je inspiracija i osnovni gradivni element čaj od majčine dušice.

To je nastalo na osnovu njegovih najranijih sećanja na odlazak u selo, a miris je hteo da podeli sa svim posetiocima, koji mogu prići i osetiti ga.

Rad je u obliku knjige koja je smeštena u posebnoj kućici, koja umnogome podseća na one u kojima se pale sveće na groblju, te predstavlja koketiranje između slavljenja života i lepih uspomena sa jedne i fetižizacije smrti sa druge strane.

I konačno, istaći ću i instalaciju „FUNGI” Marka Barotija, koji je uzeo pečurke kao osnovu za prikazivanje podzemne mreže koja povezuje razne biljke.

Ona se sastoji od 3D odštampanih keramičkih skulptura koje podsećaju na gljive i koje na vrhu imaju pulsirajuće zvučnike, a iz kojih se periodično emituju zvuci.

U pitanju je polifono pevanje naroda Aka iz centralne Afrike, koje se automatski pali i gasi i inspiriše posetioce da razmisle o svemu što se krije pod zemljom u prirodi.

To naravno nikako nije sve što možete videti, a program se održava skoro svakodnevno do kraja meseca, te povedite i mlađe i starije članove porodice u šetnju.