Šest grčkih mitova koje bi trebalo da znate ako želite da razumete istoriju umetnosti

Grčka mitologija inspirisala je dobar deo istorije umetnosti. Pomislite na mermerne skulpture, period renesanse, nadrealizma i konceptualne umetnosti. Svuda se jasno vidi da su mnogi umetnici bili fascinirani neobičnim pričama iz grčke mitologije, pa se zato ovom prilikom podsećamo na njih šest.

Pandorina kutija

Kao prva žena koja je hodala Zemljom, Pandora je stvorena iz čina osvete. Naime, kada je kralj svih bogova Zevs uvideo da je Prometej stvorio čoveka po uzoru na bogove i podario im vatru, naredio je Hefestu da sačini Pandoru. Nju je zatim smestio u idiličnu verziju Zemlje, i podario joj kutiju koju nikada nije trebalo da otvori. Naravno da Pandora nije odolela iskušenju, i tako je na slobodu pustila razne bolesti, starost, i smrt.

Francuski slikar Odijon Redon bio je fasciniran ženskim likovima iz mitologije, pa je Pandoru naslikao više puta. Na slici iz 1914. godine Pandora stoji naga među prelepim cvetovima, ali je u potpunosti fokusirana na malu kutiju koju drži u rukama. Pošto je slika urađena u nadolazećem vrtlogu Prvog svetskog rata, smatra se da je Redon želeo da povuče paralelu između zla iz Pandorine kutije i hororičnih užasa rata.

Persej i Andromeda

Jedan od najslavnijih heroja grčke mitologije svakako jeste Persej. Poznat je po tome što je odrubio glavu Meduzi i spasao princezu Andromedu. Kraljica Kasiopeja jednom prilikom izjavila je kako su ona i njena ćerka Andromeda lepe poput Nereida, boginja mora i morskih nimfi. To je razbesnelo Posejdona, kralja mora, pa je odlučio da pusti čudovište na kraljevstvo. Kako bi ga spasao, kralj Kefej je odlučio da Posejdonu žrtvuje svoju ćerku Andromedu. U tom trenutku Persej je ubio čudovište, i učinio Andromedu svojom suprugom.

Verovatno najpoznatiji slikarski prizor mita o Perseju i Andromedi uradio je Peter Paul Rubens. On se više puta osvrtao na ovaj mit, ali nigde kao na slici Persej oslobađa Andromedu (1620–1622). Tu vidimo Perseja koji prilazi okovanoj Andromedi, dok pored njega stoji Pegaz i nekoliko heruvima (anđelčića). U levom donjem uglu slike zloslutno se nazire morsko čudovište.

Minotaur

Polu-čovek i polu-bik, Minotaur je mitološko biće čiji je otac bivo, a majka kraljica Pasifaja. Kralj Minos, koji je bio očajan zbog njegovog rođenja, sagradio je lavirint u kom ga je smestio da večno luta. Tamo su se Minotauru kao žrtve prinosili po sedam mladića i sedam devica, sve dok ga na kraju Tezej nije ubio. Ipak, i pored tragičnog života, Minotaur će ostati upamćen kao simbol zabranjene želje, požude i pohlepe.

Pablo Pikaso je posebno bio zainteresovan za Minotaura tokom svog turbulentnog ličnog života, kada je njegov brak sa Olgom Koklovom bio u krizi, dok mu je ljubavnica Maria-Tereza Valter ostala u drugom stanju. Ali, često uvođenje figure humanoidnog bika u Pikasovu umetnost vezuje se i za političke tenzije u Evropi tokom 1930. godine. Pablo je na crtežu Minotaure, Une Coupe A La Main (1935) takođe prokomentarisao i špansku kulturu održavanja borbi protiv bika u koridi.

Ikar

Tragična Ikarova smrt inspirisala je bezbroj pesama, poema i drugih umetničkih dela. Kako bi pobegao sa Krita, Dedal je sebi i svom sinu Ikaru sačinio krila. Bez obzira na očeva upozorenja da ne leti previše blizu Suncu, Ikar je to ipak učinio, pa se vosak koji je držao krila istopio. Kao posledica ovog akta, Ikar se srušio u okean i udavio. Zbog toga je mit o njemu često korišćen kako bi se podsetilo da „ko visoko leti, nisko pada”.

Slikar Anri Matis napravio je jednostavan prikaz Ikarovog leta tako što je koristio isečke iz knjige. Koristeći crnu za telo, plavu za pozadinu, crvenu za srce, i žutu za zvezde, Matis je prikazao Ikara kao čoveka koji u isto vreme i leti i pada.

Leda i labud

Verovatno jedna od najkontroverznijih priča iz grčke mitologije jeste mit o Ledi i labudu. U priči se Zevs preobražava u labuda i napastvuje Ledu, kraljicu Sparte, koja kasnije zbog ovog čina rađa ćerku Helenu. To je ona ista Helena koja je tokom trojanskog rata pobegla sa Parisom, princom Troje.

Mnogi umetnici bili su fascinirani Ledom i labudom, baš kao i Pol Sezan. On je naslikao ženu sa plavom kosom, koja misteriozno posmatra labuda dok je ujeda za ruku.

Ahil

Kao apsolutni heroj trojanskog rata, Ahil se još pamti i kao onaj koji je ubio Hektora, kako bi osvetio Patroklovu smrt. Nakon dugačke borbe, Ahil postaje žrtva proročanstva u trenutku kada se strela zabada u njegovu jedinu slabu tačku – petu. Ahilova priča je centralna u Homerovoj Ilijadi, a njena mitološka vrednost i danas inspiriše mnoge.

Pored raznih klasičnih dela u istoriji slikarstva koja se bave mitom o Ahilu, izdvaja se interesantna apstraktna slika Berneta Njumana. Na njoj se crveno obojena površina prostire preko braon pozadine. Na neki način, Njuman je jednostavno, ali veoma upečatljivo, želeo da ispriča svoj utisak o Ahilovoj sudbini.

Naslovna slika: www.artsy.net