Slike Anrija Matisa koje su promenile modernu umetnost

Na početku prošlog veka, jedna mala grupa umetnika potpuno je promenila sliku koju je ceo svet imao o slikarstvu i umetnosti uopšte. Oni su pomerili granice i kršili pravila i tako stvorili put za modernu umetnost. Jedan od glavnih umetnika iz tog perioda je Anri Matis, osnivač fovizma.

Anri Matis nije baš bio voljen među kritičarima u svoje vreme, ali se on nije osvrtao na komentare i posvetio se uobličavanju prepoznatljivog stila koji će umnogome uticati na istoriju umetnosti. Svojom upornošću je inspirisao i mnoge druge umetnike da ga slede u kršenju pravila i stvaranju novih stilova i pravaca.

Danas se smatra jednim od najvažnijih umetnika 20. veka, a u karijeri dugoj 50 godina on je koristio mnoge tehnike, među kojima su korišćenje jakih bolja za iluziju svetlosti i kasnija upotreba kolaža. U nastavku pročitajte nešto o njegovih 5 najboljih i najuticajnijih slika.

Žena sa šeširom (1905)

Portret Matisove supruge Ameli bio je izložen sa nešto klasičnijim umetničkim delima i nije dobio baš najbolje kritike. Kritičari su opuštenije pokrete četkicom, neprirodne boje i skoro nedovršen izgled smatrali šokantnim. Ovo jeste obeshrabrilo umetnika u početku, ali onda je sliku kupila porodica Stajn, kojoj je pripadala i spisateljica Gertruda Stajn, i to ga je ponovo motivisalo. Ova slika je tako postavila osnove za novu vrstu portreta koja se ne oslanja isključivo na realistično prikazivanje ljudi.

Zelena linija (1905)

Ponovo je u pitanju portret na kome je njegova supruga i ponovo su reakcije kritičara bile loše. Matis je ovde upotrebu boja doveo do ekstrema tako što je po sredini njenog lica povukao zelenu liniju. To je zapravo bio njegov pokušaj da proizvede svetlost, senku i zapreminu bez upotrebe tradicionalnih tehnika. Iako su pojedini izjavili kako je njegovo suprugu prikazalo na „čudan i odvratan način“, čini se da je ta tehnika kasnije uticala na kubiste.

Radost življenja (1905/1906)

Ovo ogromno ulje na platnu dokaz je da je Matis hteo da se pridržava svega onoga što su fovisti predstavljali, bez obzira na to što se to kritičarima nije dopadalo. Koristio je žive boje, a nije se obazirao na prostorna ograničenja niti na proporcije i razmere. To je okrenulo standarde naglavačke i mnogi smatraju ovu sliku jednom od osnova moderne umetnosti. Kupila ju je Gertruda Stajn i okačila u svom pariskom apartmanu, gde ju je spazio i Pikaso, koga je inspirisala da započne Gospođice iz Avinjona.

Ples, druga verzija (1909/1910)

Ono što se smatra neverovatnim dostignućem kod ove slike je što je Matis uspeo da upečatljivo dočara pokret i napetost mišića sa malo boje i fokusiranjem na linije, umesto na svetlost i senke. U prvoj verziji ove slike vide se nešto veća energija i vedrije raspoloženje, ali je u ovoj, drugoj verziji, on dodao tamnije nijanse i učinio da sve deluje moćnije. Mnogi veruju da je ovo vrhunac njegove karijere.

Plavi aktovi (1952)

Kada su mu dijagnostikovali rak creva, Matis nije mogao da se pomera iz stolice. To ga nije sprečilo da i dalje stvara, pa je tako uz pomoć saradnika pravio kolaže. Oni bi bojili velike komade gvaš tehnikom, a potom bi ih on seckao makazama u različite oblike i pravio konačni izgled slike, ili ponekad litografije. Plavi aktovi obuhvataju četiri dela, koje je on pažljivo planirao i za svaku od njih izdvojio po nekoliko nedelja za seckanje i aranžiranje. Preminuo je dve godine po njihovom završetku.

Izvor: My Modern Met

Naslovna fotografija: Robert Capa