Šta se krije iza platna: Dalijeva „Upornost sećanja”
U originalu La persistencia de la memoria, a u prevodu Upornost sećanja, jeste slika rađena u tehnici ulje na platnu. Njene dimenzije su svega 24 cm x 33 cm, a potpisuje je verovatno najvažniji predstavnik nadrealističkog umetničkog pokreta – Salvador Dali. On je Upornost sećanja naslikao 1931. godine, kada je imao 28 godina. Prvi put je prikazana u Julien Levy galeriji 1932, a od 1934. nalazi se u muzeju MoMA u Njujorku.
Osim što je u pitanju jedna od najpoznatijih Dalijevih slika, takođe je i jedno od najznačajnijih umetničkih dela nadrealizma. Slika predstavlja snoviđenje, iskrivljenu realnost, ili još preciznije – „realnost” kakva se može videti samo u snu. Zbog toga nije ni čudno što su upravo ovi džepni časovnici, koji kao da se tope, postali simbol celokupnog nadrealizma.
Neobični satovi se zbog svog izgleda nazivaju još i mekani satovi. Postoje teorije koje kazuju da je Upornost sećanja inspirisana teorijom relativiteta Alberta Ajnštajna. Međutim, sam Dali je to duhovito demantovao, rekavši da su „mekani satovi” nastali usled vizije da se sir camembert topi na suncu.
Pored tri „mekana sata”, od kojih na jednom stoji muva, s leve strane slike nalazi se jedan zaklopljen časovnik po kome mile mravi. A mravi obično predstavljaju smrt na Dalijevim slikama. Osušeno drvo takođe daje slabe znake života, pa sve zajedno predstavlja prolaznost vremena i sudnji čas koji će nastupiti za sve.
Na sredini slike nalazi se portret jedne beživotne usnule muške osobe. Dali je govorio da je to on, ali zapravo može biti bilo ko. Poenta jeste u spavanju i u tom snu gde se svesni i nesvesni aspekti čovekovog uma preklapaju.
Pejzaž koji prekriva drugi plan slike najverovatnije je osvrt na Kataloniju, područje Španije u kom je Salvador Dali rođen. Ovo je jedan zapravo potpuno realističan element iz života, inkorporiran u imaginarni svet mašte.
Način slikanja posebno je interesantan, jer na realističan način prikazuje nešto što nije realno, te tako poznati objekti dobijaju nepoznata obličja. Upravo taj promenjeni oblik satova menja i sam njihov kontekst, baš kao što snovi daju nove vizure i značenja.
Dali je bio ekscentrični umetnik, sa konstantnom potrebom da šokira javnost. Ali on to nikada nije radio površno i na prvu loptu. Tako da bez obzira na analizu pojedinačnih elemenata, jasno je da celokupna slika Upornost sećanja govori o promenljivoj percepciji ljudi kada je razumevanje vremenskog toka u pitanju. Iako se radi o slici malih dimenzija, njen uticaj na istoriju umetnosti i pop-kulturu je ogroman.
Na kraju, važno je vratiti se na početak, u ovom slučaju – na naslov! Jer slika ne govori samo o vremenu, već i o sećanju. Zato se treba zapitati da li nam, kao u vidu časovnika koji nepovratno otkucavaju u Dalijevoj Upornosti sećanja, vreme koje imamo polako klizi kroz prste… Dok, s druge strane, sećanja uporno ostaju zamrznuta u vremenu, dozvoljavajući da im se vratimo kad god to poželimo.
Dizajn naslovne slike: Isidora Spasić
