Šta se krije iza platna: Direrov „Autoportret AD 1500“
Za istoriju naše civilizacije toliko je važno postojanje umetnosti, naročito slikarstva, da toga zapravo i nismo sasvim svesni! Prosto je imamo, razmaženi smo njome, ponekad posmatramo poneka od dela brojnih umetnika, divimo im se, ili smo ravnodušni. Slikari su radili svoj posao, ili zato što nisu smeli da se odupru talentu, koji je Božji dar, ili zato što su taj dar shvatili kao svoju sudbinu, i živeli su je na ovaj ili onaj način.
Oni umetnici koji su u pravo vreme sve shvatili, slikali su – autoportrete! Morali su da se zahvale Bogu, a i da ovekoveče svoje postojanje, i svoju opravdanu sujetu. Jedan od takvih bio je i Albreht Direr. Prošle, 2021. godine, ceo civilizovan svet obeležavao je 550 godina od njegovog rođenja!
O Albrehtu Direru
Albreht Direr (Albrecht Dürer) bio je slikar, grafičar i teoretičar umetnosti, svakako jedan od najvećih stvaralaca nemačke renesanse. Rođen je 21. maja 1471. godine u Nirnbergu. U Nirnbergu je i umro, 6. aprila 1528. godine. Rođen je kao treće dete, a drugi sin Albrehta Direra Starijeg (zlatara i gravera), koji je sa svojom suprugom Barbarom Holper imao osamnaestoro dece!
Direr Stariji poticao je iz Ugarske, iz gradića Ajtoš (Ajtós), pa se i potpisivao kao Albreht Ajtoši. Kada se preselio u Nirnberg, prezime Ajtoši, koje na mađarskom proističe od reči ajtó, u značenju „vrata“, zamenio je nemačkom reči Türer, koja na nemačkom takođe znači „vrata“. Direr Stariji predstavio je sebe na crtežu iz 1486. godine.
Albreht Direr Mlađi kasnije je prezime prilagodio nirnberškom dijalektu, i tako je konačno nastalo – Dürer. Vrata se nalaze na Direrovom grbu, kao glavni motiv na štitu.
Sa 15 godina otpočeo je školovanje u radionici velikog nirnberškog umetnika Mihaela Volgemuta, gde je učio slikarstvo, ali takođe i graverski zanat, naročito drvorez i bakrorez. Godine 1490, kao devetnaestogodišnjak, otpočeo je studijsko putovanje po Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji… Godine 1494. vratio se u Nirnberg, oženio se (kako se kasnije ispostavilo – ne naročito srećno, i bez dece), i do naredne godine putovao je po Italiji. Od 1495. uglavnom je boravio u Nirnbergu, osim jednog dužeg boravka u Veneciji 1505. godine.
Na svim putovanjima intenzivno je izučavao tamošnja slikarstva, upoznavao se sa vodećim slikarima svog vremena, i sa mnogima od njih uspostavljao doživotne korespondencijske kontakte, kao sa Rafaelom, na primer. Poslednji put putovao je u Holandiju 1520. godine, zbog krunisanja cara Karla V. Tom prilikom razboleo se od nepoznate bolesti, koja ga je mučila do kraja života.
U tom periodu manje je slikao, i prevashodno se posvetio teoretskom radu, raznovrsnom i obimnom, uglavnom iz oblasti kartografije, astronomije, urbanizma…, a naročito o proporcijama ljudskog tela i lica… Iza sebe je ostavio 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza, 350 drvoreza i brojne teoretske radove.
O autoportretima Albrehta Direra
Direr je naslikao nekoliko autoportreta.
Najraniji je iz 1484. godine, kada je imao 13 godina:
Sledeći je iz 1491-1492. godine – crtež poznat kao Autoportret sa jastukom:
Ovaj crtež bio je skica za sliku/autoportret iz 1493 – Portret umetnika koji drži čičak:
Sledeći je Autoportret sa 26 godina, iz 1498. godine:
Autoportret AD 1500.
Ovo je poslednji Direrov autoportret. Datira iz 1500. godine, ulje je na panelu, dimenzija: 67,1 x 48,9 cm, i čuva se u Staroj pinakoteci u Minhenu.
Na jednoj od skica za portret, rađenoj srebrnom olovkom na papiru, Direr je u gornjem uglu diskretno ispisao ovo: stgm. Većina tumača ovog zagonetnog zapisa saglasna je da je Direr želeo da napiše – stigma, sa različitim tumačenjima: žigosanje, predrasuda, karakterna crta, sudbina… Zapanjeni smo da nikome nije palo na pamet da je Direr zapravo hteo da kaže: Sic transit gloria mundi – „Ovako prolazi svetska slava!“ Jer, ako je išta poruka ovog njegovog autoportreta, onda je to upravo to!
Direr je dobro znao da je te 1500. godine napravio svoje remek-delo. Bio je dovolјno naočit i lep, iskrenije – preko svake mere. Bio je hristoliko lep! I bio je sujetan podobno svojoj lepoti – preko svake mere. Uostalom, samo tada je mogao imati 28 godina, a oduvek se smatralo da je muškarac samo u toj godini života na svom, bar izglednom – vrhuncu. Dakle, dobro je znao da će samo tada tako izgledati, i nikada više, i da je samo tada gloria mundi na njegovoj strani. Sve nakon toga biće življenje i posmatranje – prolaznosti.
Slika je apsolutno savršenstvo, oličenje je savršene kompozicije, i savršene simetrije. I, sve je u prvom planu! Arijevsko dolikocefalno lice uokviruje raskošna kosa, znalački ukovrdžana, i obilato ulepšana orahovim uljem. Albreht na sebi ima razmetljivo luksuzni ogrtač-kaftan, sa skupocenim krznenim okovratnikom. I ne samo to, nego su i gornji delovi rukava, odmah ispod oba ramena, lepezasto rašireni (komocije radi), sa po tri široke bele trake.
Ali, ispod krznenog okovratnika, krajnje diskretno, izviruje – komadić belog platna! Taj minijaturni beli detalј nalazi se u samom centru portreta, odnosno cele slike! Čega je on deo?! Majice u to vreme nisu postojale, košulјa nije..; pa šta je onda?! Čega je taj minijaturni, misteriozni komadić deo?! Pritom, bez njega se sasvim može! Da ga nema, ni najmanje ne bi nedostajao.
Svakako ne prikriva početak eventualnih dlačica na Direrovim grudima. A čak i da ih je imao, verovatno ih ne bi naslikao, jer, ponavlјamo, oko njegovog vrata, i dobrog dela oba ramena, pa sve do donjeg dela grudi, nalazi se krzneni okovratnik. Taj beli trouglić možda se može dovesti u vezu sa pomenutim belim trakama na rukavima, u kompozicionom smislu? Ali, ti detalji nisu u istoj ravni – horizontalnoj ravni!
Međutim, postoji i vertikalna ravan..! Svetlo na ovom Direrovom autoportretu je – najapsolutnije savršenstvo! Vertikalna ravan, dakle! Direrovo čelo je pod punim svetlom. Linija njegovog dugog i pravog nosa, naročito njegov vrh, takođe. Svoju desnu šaku, sa prelepim vitkim prstima, Direr drži na grudima, preko donjeg dela krznenog okovratnika. I ona je pod punim svetlom, a naročito je osvetlјen nokat kažiprsta!
I, te tri akcentovane površine – „reperne tačke”: čelo, vrh nosa, i nokat kažiprsta, u savršenoj su liniji vertikalne ravni! Da, pa sve je u redu. Tako i treba da bude. Pa to je Direr! Jeste.., ali! Šta „ali”?! Ali i beli trouglić u istoj je toj ravni!
Direr nas posmatra! Međutim, ne hladnim i ravnodušnim pogledom. Plemenito uzdržan jeste, ali primetna je blaga disharmonija njegovih zenica, istaknute senzualne usne ipak su stegnute, njegova desna šaka, iako pridržava okovratnik, ipak je u uznemirenom grču, čelo i nos mu se sjaje, pa i čuperak ponad čela vidno treperi..! Direr kao da želi nešto da nam kaže, da se obrazloži, da se pohvali, da se opravda..!?
Možda je ovo želeo da kaže:
„Pre svega, mislio sam na: Sic transit gloria mundi!… To što sam naslikao tri reperne tačke, ionako je opšti zahtev dobre kompozicije, bar kad su portreti u pitanju. Ali, želeo sam još jednu repernu tačku, i to – centralnu! Bio mi je potreban i dovolјan samo jedan potez četkicom, i to belom bojom. Ne želim da elaboriram zašto sam zapravo to uradio! Međutim, ako već izgledam ovako kako izgledam, ili bar kako sam sebe sada video i predstavio, ove 1500. godine, neka ostane pitanje kakvo to telo, ili bar grudi, minimalno prekriva, ili prikriva, ovaj beli trouglić! Sada imam 28 godina, i ovo je moj treći, i moj poslednji veliki autoportret. Obećavam! A i godina je zgodna, okrugla – 1500! Potpisaću se u gornjem levom uglu. Zovem se Albrecht Dürer. Dobro, potpisaću se ovako: AD 1500. Pa zar se ne kaže i piše: Anno Domini!
A što se natpisa u desnom gornjem uglu tiče, sve sam više ili manje jasno rekao, naravno na latinskom: Albertus Durerus Noricus / ipsum me propriis sic effin / gebam coloribus aetatis / anno XXVIII. Ili, da ipak prevedem: Ja, Albreht Direr iz Nirnberga, prikazao sam sebe u odgovarajućim (ili večnim) bojama u dobi od 28 godina. Pa ko želi, neka se domišlјa zašto sam napisao coloribus aetatis –da li sam mislio na „odgovarajuće“ ili na „večne“ boje. Zbogom, i ne zaboravite na: Sic transit gloria mundi! Zauvek vaš AD.”
Naslovna slika: www.en.wikipedia.org
Ostali članci
