Šta se krije iza platna: El Grekov „Sveti Martin i prosjak“

Slika Sveti Martin i prosjak spada u manje poznata El Grekova dela. Scena je jednostavna – mladi rimski plemić na konju blagonaklono udeljuje nešto mladom prosjaku. To nešto je zapravo deo plemićevog skupocenog svilenog zelenog plašta. To je sve što je plemić u tom trenutku mogao da udeli. A udelio je tako što je svojim mačem prepolovio/podelio svoj plašt, da bi se prosjak bar pokrio. Mladi prosjak dobio je (bar) nešto, a mladi plemić, koji se zvao Martin, dobio je mnogo više!

Zbog ovog nesebičnog i plemenitog gesta, a i zbog svoje dobre prirode – „Bog ga je pogledao“! Ali – doslovno ga je pogledao, javio mu je to, i Martin je postao hrišćanin, a kasnije i jedan od najcenjenijih svetaca svekolikog Hrišćanstva.

El Greko je voleo ovu svoju sliku! Toliko, da je napravio dve verzije: jednu veću i jednu manju. Veća je već bila naručena, a manju je uradio za sebe, i do kraja svog života nije se od nje razdvajao.., ali o tome ćemo nešto više pred kraj ovog teksta!

O El Greku

El Greko je rođen 1. oktobra 1541. godine u Fodeli, koja je bila deo Kandije (danas Iraklion), na ostrvu Kritu, koje je tada bilo deo moćne Venecijanske republike. Rođen je kao Domenikos Teotokopulos (na grčkom: Δομήνικος Θεοτοκόπουλος), u bogatoj trgovačkoj porodici. Pseudonim „El Greko“ usvojio je tek kad se stalno nastanio u Španiji, i on na španskom jeziku jednostavno znači „Grk“. Ne postoji nijedan pouzdano atribuiran portret ili autoportret El Greka! Konvencijom je prihvaćeno da bi to mogao biti ovaj:

Malo se zna o njegovim počecima u slikarstvu. Ali, svakako je to moralo biti u poznovizantijskom stilu, konkretnije – u stilu već originalne i prepoznatljive Kritske slikarske škole. U Kandiji su ikonopisci bili dobro organizovani u profesionalno udruženje, pa je tako godine 1563. zabeležen i „majstor Domeniko“ (koji je tada imao nepune 22 godine), a kojem je 1566. godine izdata dozvola da jednu sliku može prodati za 70 dukata, što je tada bila veoma visoka cena za rad jednog mladog umetnika.

Godine 1567. El Greko se preselio u Veneciju, i odmah je počeo da se kreće u slikarskim krugovima Ticijana i Tintoreta. Putovao je po Italiji (Padova, Vićenca, Verona, Parma, Firenca), da bi se 1570. godine nastanio u Rimu. Dokumenta iz Rima pominju ga kao „Domenika Greka“, i uvek sa velikim uvažavanjem. Ipak, Rim je napustio 1577. godine, i, preko Đenove, otišao je u Španiju.

U Španiju je sa njim otišao i njegov mladi italijanski pomoćnik i prijatelj Frančesko Preboste, koji mu je bio odan saputnik do kraja života. Prvo je otišao u Madrid, ali se ubrzo nastanio u Toledu, i u njemu ostao do smrti, 7. aprila 1614. godine. Sliku Pogled na Toledo, ili tačnije – Oluja nad Toledom, El Greko je naslikao između 1596. i 1600. godine.

Najverovatnije je jedan od glavnih razloga El Grekovog preseljenja u Španiju bila grandiozna zamisao španskog kralja Felipea II od Španije (iliti Felipea II Habsbuškog) – izgradnja monumentalnog manastirskog kompleksa San Lorenso del Eskorijal. El Greko je želeo da radi freske, i preporučio se sa nekoliko slika, među kojima je bila i slika Sveti Mauricije i tebanska legija, ali kralju Felipeu nisu se naročito dopale, pa je El Greko odlučio da je to ujedno i kraj pokušaja saradnje sa španskim dvorom.

Živeći u Toledu, El Greko je radio brojne narudžbine za crkve, manastire, i privatna lica. Posedovao je bogatu biblioteku, na raznim jezicima kojima je vladao, bio je u kontaktu sa mnogim mislećim ljudima svog vremena, sa kojima je vodio umnu prepisku…

Godine 1578. u Toledu mu se rodio sin – Horhe Manuel Teotokopulos. Ime majke je poznato, ali se El Greko njome nije oženio, i pitanje njegovih mogućih brakova (Grkinja na Kritu, Italijanka u Veneciji ili Rimu), zauvek je ostao nerazjašnjen problem svih istraživača njegovog životopisa. Horhe Manuel (1578-1631) takođe je bio slikar, i otac ga je jedanput naslikao:

O Svetom Martinu od Tura

Za početak, skrenimo pažnju na to da postoje sedam (7) Svetih Martina, plus jedan papa. Sveti Martin sa El Grekove slike poznat je kao Sveti Martin od Tura (na latinskom: Sanctus Martinus Turonensis; 316. – 8. novembar 397), pošto je bio biskup grada Tura u Francuskoj.

Rođen je negde u Panoniji, i poticao je iz bogate porodice privržene Rimskoj imperiji. Otac mu je imao zvanje visokog rimskog oficira, a slična karijera čekala je i Martina, pošto je služio u rimskoj konjici, negde u Galiji. Njegova hagiografija govori da mu se život drastično promenio jedne zime, na putu za Amijen, prilikom susreta sa prosjakom, kada je mačem prepolovio svoj plašt, i jedan deo dao prosjaku.

Te noći u snu mu se javio Isus Hrist, ogrnut u onu polovinu Martinovog plašta, i ovako mu rekao: „Martine, obukao si me svojom odećom, dozvoli mi da ja tebe ogrnem svojom!“. Martin je postao hrišćanin, i ostatak svog života posvetio je hrišćanskim dobrima. Simone Martini naslikao je 1322-1326. godine scenu u kojoj Martin napušta rimsku vojsku, i ova freska nalazi se u Donjoj bazilici Svetog Franje Asiškog, u Asiziju.

O slici

Slika je nastala između 1597. i 1599. godine. Reč je o ulju na platnu, dimenzija: 193,5 x 103 cm. Čuva se u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu. Manja verzija slike nastala je između 1597. i 1600. godine, takođe je ulje na platnu, dimenzija: 110 x 63 cm, i čuva se u Umetničkom institutu Čikaga. Razlike su neznatne, a najviše se mogu primetiti u oblicima i rasporedu oblaka, kao i u malo drugačije naslikanom gradu u pozadini. Prva verzija urađena je za privatnu kapelu porodice San Hoze iz Toleda. Drugu verziju El Greko je uradio za sebe. Siže slike, u suštinskom smislu, već smo objasnili, a i samo jedan pogled na nju dovoljan je da nam sve bude jasno. Ali, da li je tako? Ni približno, pa krenimo redom!

Martin je naočit mladić, u skupocenoj odeći, ogrnut skupocenim ogrtačem, i na skupocenom je rasnom konju. Recimo odmah da postoje opravdana mišljenja da je u liku Martina El Greko naslikao sebe kad je bio u mladim godinama. To znači da o mladiću na konju znamo više ili manje sve – onoliko koliko znamo o Svetom Martinu i o El Greku samom! Ali, ne znamo ništa o prosjaku, što za prosjake i nije naročito neobično. Međutim, tu bismo se vrlo prevarili, jer – znamo sve i o prosjaku!

U liku prosjaka gledamo Frančeska Prebostea, El Grekovog mladog italijanskog pomoćnika i prijatelja, koji mu je bio odan saputnik do kraja života! Recimo odmah i to da je El Greko u svom testamentu Frančesku, osim znatne sume novca, i jednog dela svoje biblioteke, zaveštao i onu manju verziju slike Sveti Martin i prosjak!

Frančesko je bio čest model El Grekovih slika. Osim za pomenutu sliku, pozirao mu je i za mnoge druge, na primer: Bogorodica sa detetom, Svetim Martinom, i Svetom Agnezom (1597-1599) – kao Sveti Martin; Otvaranje petog pečata (1608-1614) – mladić na levoj strani slike; Laokon (1610-1614) – mladić takođe na levoj strani slike; Sveti Jovan Krstitelj i Sveti Jovan Jevanđelist (1600-1610) – kao Sveti Jovan Jevanđelist.., a naročito za sve tri slike posvećene mučeništvu Svetog Sebastjana, od kojih skrećemo pažnju na onu naslikanu između 1610. i 1614. godine.

Izdužena muška tela pojavila su se već u Svetom trojstvu (1577-1579), bila su naglašena u Sahrani grofa Orgasa (1586-1588), ali manir su postala tek od tela prosjaka sa naše slike, da bi na slici Laokon dostigla ekspresionističke razmere.

Ukoliko već niste primetili izvesnu sličnost između slike Sveti Sebastjan i slike Sveti Martin i prosjak, dozvolite da vam mi na to ukažemo. U pozadini obe slike nalazi se – Toledo! Toledo se nalazi i u pozadini Laokona, a takođe i slike Sveti Josif i mali Isus (1597-1599).

Za kraj

El Greko je bio vrhunski slikar kanonskog pozno-vizantijskog slikarstva, i, ujedno – raskošnog pozno-renesansnog slikarstva. Ali, El Grekov talenat i pogled vizionarski su bili usmereni ka budućnosti! To što ga je u punom sjaju i značaju „otkrila“ tek umetnost XX veka, nije bez razloga. Laokon, Otvaranje petog pečata, Sveti Jovan Krstitelj, a naročito Oluja nad Toledom, ruku na srce, po svim svojim (apstraktno/ekspresionističkim) karakteristikama – mogli su da nastanu tek u XX veku!!!

Naslovna slika: www.en.wikipedia.org