Šta se krije iza platna: Fragonarova „Ljuljaška”

Slika Ljuljaška (poznata i po nazivu Srećan slučaj kod ljuljaške) pripada rokoko stilu, a njen autor je francuski slikar Žan-Onore Fragonar. Delo datira iz 1767. godine, tehnika je ulje na platnu, dok su dimenzije 81 cm × 64.2 cm. Ljuljaška se danas nalazi u Wallace kolekciji u Londonu.

Istorija kaže kako je baron Sen-Žilijen poželeo sliku na kojoj bi u centru bila prikazana njegova ljubavnica. Prvo je upitao slikara Gabriel-Fransoa Dojena da li bi on prihvatio ovakvu porudžbinu, međutim Dojen je odbio. Sledeći „na spisku” bio je Fragonar, koji ne samo da nije imao moralni problem da se pozabavi dotičnom temom, već se evidentno zabavio dodajući detalje i produbljujući naraciju. Tako su glavni motivi na slici: opčinjenost, zaljubljenost, fascinacija, flert, zavođenje, erotizam, sve u svemu – ljubavni čin.

Centralna figura dolazi u vidu ženskog lika, koju ćemo u daljem tekstu zvati Ona. Dakle, Ona se zanosno ljulja na visokoj ljuljašci, dok se raskošno lepršava roze haljina širi prostorom poput oblaka ili sladunjave puslice. Ona je u potpunosti slobodna, koketna, i samouverena. Eksplicitna je u svojoj ulozi ljubavnice, i evidentno uspešno manipuliše muškarcima oko sebe. Dominira čitavom situacijom, što je jasno prikazano Njenom pozicijom na platnu, načinom na koji je osvetljena, i koloritom koji je ističe.

Glavni detalj jeste jedna Njena papučica-cipelica koja je zbog ljuljanja skliznula sa stopala i leti vazduhom. Radi se naravno o duhovitoj opasci koja govori o Njenoj raskalašnosti i nesputanoj erotici.

U donjem levom uglu elegantni mladić evidentno je fasciniran Njenom pojavom, što pokazuje dramatičnom gestikulacijom i širokim osmehom. Očaran je i zaljubljen, pa verovatno predstavlja barona Sen-Žilijena. Interesantno je da je On prilično jasno osvetljen, ali se zato stariji gospodin (koji se nalazi na desnoj strani slike, takoreći u pozadini, i koji manipuliše ljuljaškom), krije u senci. Misterija je samim tim veća, i aludira na mogući ljubavni trougao…

Dva puta (od putus: čist, nevin, dečak) leže na načemu, što može biti delfin ili hobotnica. Iako su pozicionirani u pozadini, veoma su vidljivi. Pritom, levi putus zbunjeno, zabrinuto, ili uplašeno, posmatra Nju, dok desni (vidno malo stariji) pokušava da ga obuzda i smiri.

Na levom stubu sa Kupidonom (ili putom) nalazi se reljef sa alegorijskom mitološkom scenom; moguće je da su u pitanju Orfej i Euridika. Kupidon sa visine mirno nadgleda situaciju. Dok drži prst na ustima, on upozorava na ćutanje i tajnu, ali kao i svi ostali akteri, gleda u Nju.

Ne smemo zaobići i malog belog psa (moguće je Njenog), skoro skrivenog u žbunju, ispod nogu starijeg čoveka. Možda je pas osvrt na lajave ljude koji vole da se mešaju u tuđa posla, ili možda on alarmira da je afera potencijalno riskantna za mladu damu.

Aristokrate se u vreme nastanka slike jesu ljuljale na ovakvim ljuljaškama, što osim bezbrižnosti prikazuje i pripadnost višoj klasi. Zabačeni krajolik u kom se sve dešava nalazi se u nekoj ušuškanoj prirodi, daleko od očiju javnosti, i najverovatnije je privatni vrt. Tako se stvara utisak intimnog trenutka koji se krije. U pastelnom koloritu preovlađuju plava i zelena, koje su u kontrastu sa roze nijansama.

Slika poput Ljuljaške donela je mnoge oštre kritike filozofa, kao što je na primer istaknuti Deni Didro. Negativni komentari dovodili su u pitanje vulgarnost dela, i samim tim bili izrazito moralizatorskog karaktera. Danas ova tema deluje naivno, ali u to vreme mnogi nisu bili oduševljeni prikazivanjem slobodne i prevrtljive ljubavi, a naročito napadnom i vidnom egzaltacijom mladića.

Želja za intrigom, tračem, i nedozvoljenim romansama bila je i ostala zabavna tema kojoj se umetnici, ali evidentno i publika, rado vraćaju. Skandal, izgleda, nikada ne izlazi iz mode. Jer jednom kad papučica poleti, niko ne ostaje ravnodušan!

Naslovna slika: www.artsy.net