Šta se krije iza platna: Hoperovi „Noćni jastrebovi“

Pokušaćemo da vam predstavimo jednu od najpoznatijih slika američkog XX veka, a smatramo da pored nje postoje još dve, koje ćemo pomenuti. Pre toga, skrenimo pažnju na to da se umetnikovo prezime na američkom engleskom pravilno izgovara Haper, ali da je kod nas (i ne samo kod nas) uobičajeno da ono zvuči Hoper.

Takođe je uobičajeno da se slika naziva Noćne ptice, ali tu smo već neumoljivi, jer je njen pravi naslov: Noćni jastrebovi. Ako smo ovo razjasnili, a u naslovu (kao i u tekstu) napravili kompromis, evo da vam je odmah pokažemo!

O Edvardu Hoperu

Edvard Hoper (Edward Hopper) rođen je u Njujorku 22. jula 1882. godine (što znači da će se ove godine obeležavati 140 godina od njegovog rođenja), i u istom gradu umro je 15. maja 1967. (što znači da će se ove godine obeležavati 55 godina od njegove smrti). Rođen je u bogatoj porodici, uglavnom danskog porekla. Ostao je poznat po svojim realističkim slikama rađenim uljanim bojama na platnu, ali takođe i po akvarelima i grafikama (uglavnom u bakropisu).

Bio je oženjen, od 1924. godine, sa Džozefin Nivison-Hoper (Josephine Verstille Nivison-Hopper; 1883-1968), koja je takođe bila slikarka.

Edvard je počeo da crta sa pet godina, i već njegovi prvi crteži pokazali su izuzetan talenat. Umetničke studije započeo je sa 17 godina, 1899, da bi ih nastavio uglavnom na Njujorškoj školi za umetnost i dizajn, odnosno na Parsonovoj novoj školi za dizajn. Na ovim studijama proveo je šest godina, a onda se 1905. godine otisnuo u Pariz. Edvardov otac bio je zaljubljenik u francusku i rusku kulturu, i tu ljubav pokušao je da prenese na svog sina. Međutim, bez naročitog uspeha!

Hoper je tri puta boravio u Parizu, i imao je prilike da se upozna sa impresionizmom, ekspresionizmom, kubizmom, kao i sa Ruskim umetničkim eksperimentom, ali po definitivnom povratku u SAD posvećuje se isključivo realizmu, kojem je bio naklonjen od samih početaka svog slikarskog stvaralaštva. Ne iznenađuje stoga što kao svoj najveći utisak iz evropskog slikarstva navodi Rembrantovu Noćnu stražu! Svojim realističkim načinom slikanja postao je jedan od preteča foto realizma u slikarstvu.

Štaviše, odmah je, po umetničkom opredeljenju, pristupio američkoj sceni (American Scene), što je bio opšti naziv za figurativno slikarstvo u SAD tridesetih godina XX veka. Ovaj pravac karakteriše realistično prikazivanje tipičnih američkih motiva – scena sa sela i iz malih gradova. Umetnici ovog pravca nazivani su i Regionalisti, jer zapravo jesu bili skloni da likovno opisuju regionalne osobenosti krajeva koje su dobro poznavali.

Američkoj sceni pripadao je i Grant Vud (Grant Vood; 1891-1942), autor jedne od tri najpoznatije slike američkog XX veka – Američki gotik (American Gothic, 1930). O ovoj slici možda ćemo svojevremeno napisati odgovarajući tekst!

Treću sliku pomenućemo na kraju ovog teksta, a među ove tri svakako spada Hoperovo najznačajnije delo – Noćni jastrebovi!

O slici Noćni jastrebovi

Slika Noćni jastebovi (Nighthawks) ulje je na platnu, i nastala je 1942. godine; dimenzije su joj: 84,1 x 152,4 cm. Nalazi se u Umetničkom institutu Čikaga, sve od 13. maja 1942, kada je kupljena za tadašnjih 3.000 dolara (što je danas oko 47.500 dolara).

Vreme je, nedvosmisleno – neko doba noći. Kroz staklene prozore posmatramo tri kasna gosta i barmena, u jednom od diner restorana u centru grada. Svakako je u pitanju Njujork, jer je Hoper nekom prilikom precizirao da se radi o izvesnom prostoru na Grinič aveniji. Dakle, nije u pitanju bar, već upravo noćni restoran, što potvrđuju uobičajene prigodne posude (za so, biber…), spremne za upotrebu.

Ipak, na stolu nema tanjira sa hranom. Nema ni suvišnih čaša za pića. Tu su samo tri bele šolje za kafu, ispred svakog od tri gosta. Ali, jedino je šolja pored usamljenog gosta okrenuta naopako, i on u desnoj ruci drži nešto – najverovatnije čašu sa pićem.

Svetlo dopire jedino iz restorana, i ono je jedini izvor svetla za ceo prostor, pa i za celu sliku. Pošto je noć, sva ostala moguća svetla su pogašena. Fluorescentno (neonsko) svetlo izrazito naglašava ogoljenost prostora. Barmen radi svoj posao, i jedino on na licu iskazuje izvesnu dozu entuzijazma. U beloj je uniformi, pa mu je i kapa bela.

Dvojica muškaraca su u tamnim odelima, sa šeširima na glavama. Tadašnja američka muška moda izričito je nalagala nošenje šešira, koji nisu skidani ni u zatvorenom prostoru, bar ne javnom. Žena sa riđom kosom, u elegantnoj crvenoj haljini, drži nešto u ruci! To je, najverovatnije, pakovanje šibica kojom je muškarac do nje upravo želeo da zapali cigaretu, ali šibice nisu više u njegovim rukama.

Stoga, barmen još nije stavio pepeljaru. Barmen gleda u dotičnog gospodina, i kao da mu nešto govori.., gospodin kao da ga sluša, žena gleda u zeleni paketić, nezainteresovana za mogući dijalog dvojice muškaraca. I, to je celokupna komunikacija, to je sva aktivnost prikazana na slici!

Džon Apdajk je negde napisao: „Amerika se zaverila da te učini srećnim“. Ali, samoća osujećuje tu nameru! Svi likovi na slici oličenje su usamljenosti. Jedino barmen pokušava da je nekako zaleči, bar te noći. Tri gosta su „noćne ptice”, ali nisu sove, već su – jastrebovi. A jastrebovi su napadači. Ko je plen? Da li je žena muškarcima plen, ili su oni njen plen? Položaj ruku žene i muškarca do nje nagoveštava da su oni možda zajedno, ili, verovatnije – da možda mogu biti zajedno…

Ne skidamo pogled sa svih njih! Čekamo! Čekamo da se nešto dogodi.., a vreme teče… Ubrzo shvatamo da naši „noćni jastrebovi” nisu napadači, već rezignirani „stranci u noći”, zatočenici svoje sopstvene samoće. Imaju krila, ali ne mogu da polete. Jedino što će se dogoditi jeste to da će konačno doći jutro, da će svanuti novi dan, i njih četvoro će napustiti restoran (u kom nisu večerali), a i taj dan će nekako proći… i onda će doći novo veče, i novi trenuci da opet budu sami.

Žena na slici je Džozefin Hoper, Edvardova supruga. Edvard Hoper je, kažu, bio veoma naporan čovek, a Džozefin je bila više emotivno vezana za njega nego on za nju. Jedan od načina da ga zadrži pored sebe bilo je i njeno insistiranje da ona bude jedini model za sve njegove ženske likove. Hoper joj se „osvetio” tako što je bio model svim svojim muškim likovima! Tako je i na slici Noćni jastrebovi! Ko je „treći čovek”, onaj okrenut leđima? Verovatno takođe Hoper – njegov alter ego.

Treća od tri najpoznatije slike američkog XX veka je delo Endrjua Vajata (Andrew Wyeth; 1917-2009) – Kristinin svet (Christina’s World), nastala 1948. godine. I o ovoj slici ćemo možda napisati tekst.

Naslovna slika: www.en.wikipedia.org