Šta se krije iza platna: Klimtov „Poljubac“

Slika Poljubac Gustava Klimta svakako je jedno od najpoznatijih umetničkih dela XX veka. Štaviše, smatra se da bi, ako bi se ikada prodavala, bila najskuplja slika na svetu. Retka je slika o kojoj se toliko pisalo, koja je toliko prezentovana i komentarisana na sve dostupne medijske načine, i koja je toliko upotrebljavana u gadžet industriji.

Nije nam primarna namera da u ovom članku kažemo nešto naročito novo o njoj (iako ćemo pokušati), već nam je želja da podsetimo na nju, i da izložimo osnovne podatke o njoj, od kojih poneki mnogima možda nisu poznati.

Gustav Klimt (1862-1918) je bio austrijski slikar, simbolističke orijentacije, i jedan od osnivača bečke secesije. Njegov opus je veliki, i obuhvata dela u skoro svim umetničkim disciplinama, od kojih su široj javnosti najpoznatije njegove slike, murali, crteži, ali takođe i dela primenjene umetnosti. Ono što je karakteristično za Klimta jeste nedvosmislena prepoznatljivost – ma koji od njegovih radova videli, uvek ćemo znati da je to Klimt!

Gustavov otac Ernest Klimt bio je graver i zlatar, što je na njega odlučujuće uticalo, pa je sa 14 godina upisao Školu primenjenih umetnosti u Beču. Od samih početaka njegovo stvaralaštvo obeležila su tri likovna motiva: žensko telo, erotizam i ornament, i ta tri motiva, ma šta da je radio, pratiće ga do kraja života. Karijeru je otpočeo radom na muralima, od kojih je prvi bio oslikavanje predvorja Umetničko-istorijskog muzeja u Beču.

Kada mu je 1894. godine ponuđeno da uradi tri slike za kasetirani plafon velike sale Univerziteta u Beču, Klimt se odlučio za ove tematske celine: Filozofija, Medicina, i Pravo. Po završetku radova nadležna komisija bila je zgranuta, i ono što je bilo naslikano okarakterisala je kao veoma radikalno, preciznije kao „pornografsko i izopačeno”. Slike su uklonjene, a Klimt je vratio honorar dobijen za njih.

Godine 1900. Klimt je na 7. izložbi Bečke secesije izložio Filozofiju, i za nju dobio velike pohvale, a uprkos protivnoj peticiji 87 bečkih profesora, Medicina je bila izložena na Svetskoj izložbi u Parizu, i Klimt je za nju dobio zlatnu medalju. Zbog reakcije koju je doživeo, Klimt je odlučio da nikad više ne radi po porudžbinama za javne institucije, ali je i preživeo period ličnih rezignacija i sumnji u sebe. Sve tri pomenute slike nemački nacisti uništili su maja 1945. godine.

Godine 1902. Klimt je na 14. izložbi bečke secesije izložio delo Betovenov friz, koje je bilo propraćeno ovacionim pohvalama umetničke javnosti. Reč je o monumentalnom frizu naslikanom na zidu, a čije su dimenzije: 2,15 x 34 m. Izložen je u Zgradi Secesije u Beču.

Od brojnih Klimtovih radova, naveli smo samo ova tri njegova projekta, da bismo bar malo ilustrovali svu grandioznost njegovog dela, i sve prepreke i pohvale koje su ga celog života pratile.

Osnovno o slici Poljubac

Slika Poljubac (na nemačkom: Der Kuß) nastala je između 1907. i 1908. godine. Rađena je u tehnici ulja na platnu, sa dodacima zlatnih i srebrnih listića, uz upotrebu šelak smole. Dimenzije su joj 180 x 180 cm. Izložena je u galeriji muzeja Belvedere u Beču. Galerija je sliku kupila prvog dana kad je izložena, za 25.000 kruna, što bi danas bilo oko 250.000 dolara, i to je tada bila najskuplje plaćena slika u Austriji. Poljubac je bez ikakve sumnje remek-delo rane moderne umetnosti XX veka, i neprikosnoveni je simbol bečkog Jugendstila, odnosno Art nuvo umetničkog pravca.

Klimt je sliku izložio 1908. godine na bečkoj izložbi portreta, i tada je nosila naslov Ljubavnici. Nije bila sasvim dovršena, ali je izazvala ogromnu pažnju, jer je predstavljala vrhunac Klimtove „zlatne faze”, doslovno zlatne, jer je na njoj Klimt kombinovao standardne uljane boje, bronzane nijanse, i – listiće od zlata (zahvaljujući zanatu koji je naučio od svog oca gravera-zlatara). Zanimljivo je napomenuti da slika od tada nikada nije bila podvrgnuta tehničkom, „naučnom” (rendgenskom) ispitivanju, i nikada nije bila restaurirana, jer za takvim (mal)tretmanima nije bilo potrebe!

Najverovatnija priča

Nagađanja da Poljubac predstavlja Apolona i Dafne, ili Orfeja i Euridiku, uopšte ne treba uzimati u obzir! Zato, na pitanje: Šta se krije iza platna, moguć je samo ovaj odgovor! Klimt je Poljupcem prikazao svoj romantično/erotski odnos sa Emili Luiz Flege, sa kojom je bio u dvadesetogodišnjoj vezi. Navodno je njeno ime izgovarao na samrti, a činjenica je da je na brojnim skicama za sliku bilo ispisano njeno ime. Emili Flege (Emilie Louise Flöge, 1874-1952) bila je modna dizajnerka i uspešna poslovna žena, mada u istoriji mode nije ostavila neki naročit umetnički trag. Bila je Klimtova muza, i njegova pratilja u zajedničkom boemskom životu…

O Poljupcu

Poljubac prikazuje muškarca i ženu na obodu neke hridi (možda iznad jezera), pokrivenoj cvećem, i nežnom žutom puzavicom koja se obavija oko ženinih nogu. Žena kleči, muškarac je pridržava svojom levom rukom, dok joj desnom dodiruje lice. Žena ga grli svojom desnom rukom, dok joj je leva na njegovoj desnoj. Tamnija nijansa tena muškarca, i svetlija žene, razdvajaju i ističu njihove polove.

Njihova priljubljena tela ne razgraničavaju jasne linije, tako da izgledaju kao jedna amorfna forma. Njih dvoje zaista jesu – jedno, što je ideal svakog zaljubljenog para! Ipak, nagi delovi tela, njihove glave, a naročito ornamenti na njihovoj odeći, omogućavaju posmatraču da savršeno dobro razluči muškarca i ženu, i da, štaviše, savršeno dobro shvati i oseti u kom su oni trenutnom raspoloženju i odnosu. Žena žmuri povijene glave, i čeka ono što će se uskoro dogoditi – poljubac muškarca, za koji je on više nego spreman.

Muškarac u crnoj kosi ima venac od zelenih listića; žena u crvenoj kosi ima venac od cveća. Zeleni listovi mogli bi biti lovor, podjednako kao i vinova loza, a i jedno i drugo simbol je (nad)moći, pobede i, uopšte – plemenite virilnosti. Cveće je simbol plodnosti, ali i oblapornosti ženske lepote. I više od toga – žena kleči na cveću, odnosno na zemlji, i time je u direktnoj vezi sa „majkom prirodom”. Žuta puzavica oko njenih nogu verovatno je samo to, ali nameće se i asocijacija da bi mogla biti Lilit, odnosno zmija koja je zavela Evu u prvobitnom Raju…

U likovnom, pa i u suštinskom smislu, najbitnija je – njihova odeća! Osim što je raskošna, geometrijske forme ornamenata započinju, ističu, i vizuelno dovršavaju njihovu ljubavnu priču. Odeća muškarca sva je od oštrih pravougaonih ornamenata, uglavnom crnih, belih i sivih, što i nagoveštava i ističe primarne oblike i odlike muškog tela. Odeća žene sva je od mekih, kružnih i spiralnih raznobojnih ornamenata, što sve zajedno asocira na volumene ženskog tela. Kružni oblici simbol su emocija i osećajnosti; pravilni geometrijski simbol su razuma i promišljene odlučnosti.

Primarne boje na glavnoj kompoziciji slike su zelena i žuta, dok na pozadini dominiraju bronza, oker i zlatna. Zapravo, aplicirane zlatne folije su ono što karakteriše atmosferu slike. A da bi dobio tu atmosferu, Klimt je koristio i skupocenu šelak smolu, čime je postigao različite nijanse i kontraste, a sve sa ciljem da u pozadini dobije – boju Univerzuma.

Klimt je 1903. godine putovao po Italiji, i u Raveni, u bazilici San Vitale, video je vizantijske mozaike, i na njima obilato korišćenje zlata, što je vidno obeležilo njegovo slikarstvo, a naročito Poljubac. Osim toga, slika je dvodimenzionalna, bez dubine/perspektive, što je karakteristika vizantijskog slikarstva. Kompozicija celokupne slike izuzetno je Klimtovo likovno rešenje! Naime, kada bi se slika podelila napola po vertikali, leva polovina bila bi potpuno apstraktna, dok bi na desnoj dominirala jasna figuracija.

Rezime

Muškarac i žena su na obodu ponora (možda iznad nekog jezera). Ali, položajem žene koja kleči, i položajem muškarca koji ženu drži u snažnom zagrljaju, oni su bezbedno uzemljeni. Iza njih je zlatno obzorje, iza njih je Univerzum. Njih dvoje su mikrokosmos (dovoljan sam sebi) u Makrokosmosu (koji je takođe dovoljan sam sebi). Samo se čeka – spajanje! Čeka se da se konačno dogodi taj poljubac. I tako već 113 godina!

Naslovna slika: www.en.wikipedia.org