Sve avanture Alise u zemlji čuda u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta

Zanimljiva izložba Alice curious and curiouser koja osvetljava fenomen Alise u zemlji čuda, klasičnog dela engleske književnosti, otvorena je 22. maja u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta.

Uzbudljiva postavka predstavlja mnoga stara izdanja romana koji je Luis Kerol napisao pre 150 godina. Izložene su originalne ilustracije iz ranih izdanja Alise u zemlji čuda, mnoge adaptacije i  interpretracije slavnog romana, kao i raznolika umetnička dela nadahnuta čudesnim Alisinim svetom.

Poigravanje logikom

Alisu u zemlji čuda je 1865. napisao engleski pisac Čarls Latvidž Dodžson pod pseudonimom Luis Kerol. Roman o Alisi predstavio je neverovatne pustolovine jedne obične devojčice. Alisa, naime, propadne kroz zečju rupu i dospeva u začudan svet pun zanimljivih bića. Originalna priča koja se poigrava logikom donoseći neočekivano (i apsurdno) vrlo brzo postala je veoma popularna. Luis Kerol je 1871. objavio i nastavak knjige – Through the Looking-Glass (Kroz ogledalo) u kom Alisa doživljava nove avanture – kada slučajno prođe kroz ogledalo. A u poslednjih vek i po ovo maštovito i originalno delo ne prestaje da intrigira čitaoce svih generacija.

Umetnička viđenja

Obe knjige o Alisi ne bi postale najomiljenije dečje knjige na svetu da ih nije ilustrovao Džon Tenijel. U prvoj knjizi je bilo 42 ilustracije, druga je imala oko 50. Nakon Tenijela, za Alisu u zemlji čuda je tokom proteklih 150 godina veliki broj umetnika i ilustratora uradio originalne crteže.  

Volt Dizni je napravio dugometražni crtani film koji je u drugoj polovini XX veka doživeo veliki uspeh, a knjiga je doživela i brojne pozorišne adaptacije. Nadahnuti su bili i mnogi različiti umetnici – iz oblasti mode, fotografije, likovne umetnosti.  

Fenomen slavnog dela aktuelna londonska izložba osvetljava sa raznih strana. Predstavljene su Tenijelove ilustracije iz prvog štampanog izdanja Alise u zemlji čuda iz 1866, kao i mnoge poznate ilustracije iz potonjih izdanja. Predstavljen je i kalendar Alice izdavačke kuće Pireli koji su uradili fotograf Tim Voker i stilista Edvard Eninful. Tu je i slika A Mad Tea Party, Salvadora Dalija, iz 1969, kao i poster Cheshire Cat na kom je zelena mačka sa fiksiranim širokim osmehom – jedan od likova iz nadrealnog Alisinog sveta. Ovaj psihodelični poster dizajnirao je američki umetnik Džozef Mekhju 1967. godine. 

I slavna britanska modna dizajnerka Vivijan Vestvud je bila inspirisana Kerolovim delom. Na izložbi se mogu videti fotografije sa njene londonske revije iz 2015 – kolekcija za proleće i leto iz te godine direktno referiše na svet čuda Kerolove junakinje.

Hajlajt postavke čine i fotografije iz baleta Alisa u zemlji čuda koji je u Kraljevskom nacionalnom pozorištu u Londonu postavljen 2015. godine. Izloženi su i mnogi drugi eksponati koji podsećaju na popularnost, uticaj, svevremenost i slojevitost Kerolovog dela.

Virtuelno putovanje u Zemlju čuda

Posebna zanimljivost aktuelne londonske izložbe je mogućnost zapanjujućeg virtuelnog putovanja u Zemlju čuda. U jednom segmentu postavke radoznala Alisa poziva posetioce da sruše zečju rupu i krenu sa njom na fascinantno putovanje. Ovo putovanje omogućava virtuelna realnost, zajednički projekat Muzeja Viktorije i Alberta i HTC Vive Arts. Osmišljen je imerzivni studio za igre PRELOADED koji sadrži originalna umetnička dela islandske ilustratorke Kristjane S. Vilijams.

Muzejsko VR iskustvo dozvoljava posetiocima da se nađu usred očaravajućeg, šarenog, slojevitog i fantastičnog sveta. Da odbace logička promišljanja, probude dete u sebi, prizovu u sećanje delo koje je nastalo u viktorijanskoj Engleskoj, a sveže je i danas. I da sagledaju savremenu viziju Alisinih pustolovina zanimljive islandske umetnice.

Ulaznice za impresivnu izložbu Alice curious and curiouser (u pitanju je zanimljiv spoj reči koji označava radoznalost koja Alisi omogućava da do čuda dođe, ali i radoznalost koja čitaocima omogućava da kroz sve avanture prolaze zajedno sa njom) mogu se bukirati na sajtu https://www.vam.ac.uk, a cena je 20 funti.

Fotografije: Victoria and Albert Museum