3 filma u kojima ćete uživati ako vam se dopala „Dina“

Epski naučnofantastični film Dina trenutno je jedan od najboljih filmova na repertoaru domaćih bioskopa. Ova adaptacija Frenk Herbertovog istoimenog romana nudi uzbudljivu priču o sudbini naslednika prestola jedne od najmoćnijih plemićkih porodica u svemiru, ali i još mnogo toga što zavređuje vašu pažnju.

Deni Vilnev, reditelj ovog blokbastera, nije krio da je kao tinejdžer bio oduševljen Herbertovim romanom. On je takođe u više navrata napomenuo da su na njega uticali i mnogi stari epski filmovi kada je radio na svom poslednjem ostvarenju, a pre svega Lorens od Arabije. Ako ste uživali u Dini, obavezno pogledajte Dejvid Linovo remek-delo iz 1962, ali i još dva zanimljiva filma, s kojima se možete više upoznati u narednim redovima…

Lorens od Arabije (1963)

Lorens od Arabije je biografski film o britanskom oficiru Tomasu Edvardu Lorensu koji je za vreme Prvog svetskog rata bio jedan od ključnih organizatora arapskog otpora protiv Turaka, tadašnjih neprijatelja Britanske imperije. Lorens je iskreno bio zaljubljen u pustinju i divio se mnogim običajima arapskih plemena, dok je istovremeno radio za ciljeve jedne kolonijalne sile, koja nije puno marila za sudbinu lokalnog stanovništva. Sve paralele sa Polom, glavnim junakom Dine, i Fremenima, domorocima planete Arakis, nisu slučajne.

Novi svet (2005)

U svetu sedme umetnosti ne postoji reditelj koji bolje prikazuje prirodu od Terensa Malika. Njegova ekološka osvešćenost nije jedina stvar koja je relevantna za univerzum romana i filma Dina. Jednako su važni i antikolonijalni stavovi ovog filmskog autora, posebno primetni u njegovoj istorijskoj drami Novi svet, koja prikazuje kako je izgledao prvi susret britanskih kolonista sa domorocima na teritoriji današnje američke države Virdžinije. U fokusu ovog filma je takođe i romansa između indijanske princeze Pokahontas i engleskog kapetana Džona Smita.

Agire, gnev božji (1972)

Jedna od poruka romana i filma Dina je da priroda može biti veoma surova. Uslovi života na Arakisu su veoma teški. Voda je oskudna na ovoj peskovitoj planeti, zbog čega ljudi moraju da žive po striktnim pravilima ako žele da njihova zajednica preživi. Kolonizatori željni najvrednije supstance u univerzumu, famoznog melanža (ili začina), koji misle da mogu da oblikuju prirodu Arakisa po svojoj volji, moraju da se suoče sa činjenicom da je to uzaludan posao.

Sličan scenario prikazan je i u filmu Agire, gnev božji nemačkog sineaste Vernera Hercoga. U ovom ostvarenju glavni protagonisti (ili je možda bolje reći antagonisti) su španski konkistadori koji po svaku cenu žele da pronađu mitski grad Eldorado, koji je navodno bogat zlatom. Problem je, međutim, što se on nalazi duboko u amazonskoj džungli, za ljude posebno negostoljubivom delu naše planete.

Izvor: Taste of Cinema
Izvor naslovne slike: Warner Bros. Pictures