Filmovi toliko strašni da možete da ih pogledate jednom i nikad više: 3 horor ostvarenja koja će vas osakatiti za ceo život

Noć veštica, Fredi Kruger i njegovi brestovi, klovn It, sve je to strašno naravno, ali ne kao ovi horor filmovi.

Da, horori sa serijskim ubicama i čudovištima su ipak neka vrsta zabave, ma koliko strašni i krvavi bili. Ipak, u mnogim ozbiljnijim i arty filmskim žanrovima kriju se realističnije priče koje nisu za svakodnevno uživanje uz kokice, a koje možemo na ovaj ili onaj način da ubacimo u horor vode.

Pa opet, zbog svoje poruke i priče vredi ih pogledati. Jednom i nikad više.

I da, siguran sam da će neko reći kako sve ovo ovde navedeno nije ništa i kako neki japanski film iz ’84. je užasniji i sa sobom nosi egzistencijalni strah nakon kog nećete danima videti nadu u bolje sutra, i verovatno ste u pravu, ali hajde prvo da krenemo sa ova tri naslova.

Threads (1984)

Ovo je TV film emitovan na BBC-u koji nije gledalo mnogo ljudi van Britanije, ali oni koji jesu, nose traume celog života. Dešava se nakon imaginarnog nuklearnog rata i prati običan narod koji je preživeo. S tim što ovo nije klasična zombi priča u kojoj obični ljudi odjednom, kad se desi haos, znaju borilačke veštine, i postaju akcioni junaci. Ovo je mračan i užasan pogled na svet i ljude koji ne mogu da se snađu u svetu koji se bukvalno raspada pred njihovim očima. Nema glamurizacije te situacije kao što Holivud to inače radi.

U postapokaliptičnim filmovima pratimo hrabre i lepe glumce koji izgledaju kul bezobzira na sitauciju. U filmu “Threads” toga nema, samo jedan za drugim udarac u stomak koji stvara pravi strah od potencijalnog nuklarnog rata u kom niko od nas neće nažalost biti heroj iz Walking Dead-a već žrtva iz filma Threads.

Funny Games (1997)

Iako možda reditelj nije želeo da snimi horor već društveni komentar kako nasilje izbija iz svih pora društva, ali i medija, malo se zaigrao i stvorio jedinstveno i stravično umetničko delo. Mihael Haneke je snimio film u kojem u vikendicu jednog obične porodice upadaju dvojica manijaka, koji za razliku od klasičnog holivudskog filma su dva pristojna tipa obučena u belo koji maltretiraju naše junake do samog kraja. Čak kad autor da neku šansu junacima, i njima kao i nama kao gledaocima, izvuče nam gotovo uvek tepih ispod nogu. Haneke je želeo da ovaj film govori o opasnostima koje donosi moderan svet, ali i filmovima koji banalizuju nasilje.

Posebno na žulj mu je tih dana stao Kventin Tarantino kog je obožavao ceo filmofilski svet, a sam Haneke nije voleo, ni želeo da razume. Ipak, sterilni i jezivi sadisti iz ovog filma, delovali su nepobedivo ali i tako da svakog časa ovakvi tipovi mogu da ušetaju i u vaše stanove i vikendice.

Ako ne volite filmove van engleskog govornog područija, sram vas bilo, ali imate i američki rimejk koji je radio isti reditelj, i sve je presnimio kadar po kadar, sa naravno poznatijim glumcima.

See no evil (2022)

Ove godine se pojavio bledunjavi rimejk originalnog remek dela iz Danske iz 2022. U samoj srži priče čuči realan pakao i horor dabl dejtovanja i zajedničkih letovanja dveju porodica. Međutim, kad holandska porodica dođe u posetu danskoj, kreće da se priča rapsleće u kojoj pater familijas danske porodice pored toga što je malo grublji, glasniji i nesnosniji postaje prava pretnja za svoje goste koji nemaju ni hrabrosti a ni želje da se odbrane.

U ovoj stravičnoj priči koja iz minuta u minut postaje sve mračniji i brutalniji horor krije se alegorija o rastu i jačanju desnice i fašizma u Evropi kojoj je druga strana dopustila, dok se bavila svojim svakodnevnim nebitnostima. Kad jednom uplovite u ovu priču neće vas pustiti ni mnogo posle kraja filma i kad se odmota špica, a nihilizam koji izbija iz svake sekunde nateraće vas da kažete da je ovo briljantan film koji više nikad nećete želeti da pogledate.

Rimejk možete da preskočite, iako nije toliko rđav, koliko američki prepev ume da bude, i Džejms Mekavoj je zaista odličan u svojoj ulozi, ali nije ni za dobaciti originalu.