Baraba sam, al’ to ne menja stvari…: Kritika filma „Loši momci“

Ume da bude slasno, katkad i neodoljivo, ali mora li se zaista svako malo cepidlačiti? Pa i unutar nekoliko hiljada tekućih filmskih kritika u kojima se, doduše, nastoji odvojiti poslovično žito od jednako sveprisutnog kukolja. Čini se da se mora, da drugog, pametnijeg, smislenijeg… puta pri tom naumu ni nema, a u konkretnom slučaju aktuelnog animiranog hit-filma Loši momci (The Bad Guys) upravo pomenuta etička, estetska i drugojaka pitalica na zanimljiv način prepliće se sa naravoučenijem ovog filma koje jednostavno glasi da ne treba suditi knjizi po koricima, odnosno, po naški, da nije pametno kuditi konja koga nisi ni sedlao.

Naime, animirani film Loši momci je izrazito prijatno ostvarenje za gledati (naravno, posebno u pristojnijim bioskopskim okolnostima), a film je neosporno duhovit, poletan, dovoljno dinamičan i veoma zabavan. Pritom, u ponudu animiranih ostvarenja koja ponajpre ciljaju mlađu publiku u izvesnoj meri uvodi poetiku poznatu i iz radova Elmora Leonarda i Kventina Tarantina (čije su se putanje ukrstile u slučaju hita Džeki Braun), mada bi najpreciznija referenca ovde možda ipak bio serijal Oušnova jedanaestorka u svojoj novijoj inkarnaciji (što je, uostalom, potcrtano i baš čestim poređenjima predvodnika te simpatične bande, Vuka, sa Džordžom Klunijem).

I to nije sve, na samom početku najavne špice Loši momci momci su kratko, hitro i nedvosmisleno pojašnjenjeni kao a caper movie (caper je žanrovska oznaka koja ukazuje na poletne filmske priče o pljačkama, preverama i drugim zamešateljstvima iza kojih obično stoje dovoljno šarmantni likovi, što je sve prisutno i u ovom filmu, te se autorima treba odati priznanje na (pod)žanrovskoj osvešćenosti, a finansijerima na intelektualnom poštenju u plasmanu svoga dela).

Loši momci, proistekli iz u ovdašnjoj knjižarskoj ponudi zastupljenog strip-serijala, dakle, pred gledaoce donose priču, poprilično i, reklo bi se, ciljano jednostavno, o grupi bliskih, nezaustavljivih i neumornih kriminalaca/pljačkaša (tu su Vuk, Zmija, Ajkula, Pirana, Tarantula) koji će, silom prilike, donekle pod prinudom, a onda, gle čuda, i na tragu vlastitih poriva i damara pokušati da budu dobri i krenu putem poštenog života, a uz toliko mnogo izazova što od strane naravi, prošlosti, što od konkretnih okolnosti u koje će nužno upasti.

Ovo je narativni okvir koga se film dosta čvrsto i krajnje konsekventno drži, pa čak i kada krenu naleti očekivane didaktičnosti, usled koje se mlađoj publici ipak ne može servirati priča sa previše argumenata u prilog slatkog i uzbudljivog života kriminala. Na to se nadovezuje i izvesna rutiniranost u pogledu tertmana udarnih motiva i prilično jednoobrazno oslanjanje na taj koloplet oprobanih rešenja u pristupu likovima i njihovim nužnim potonjim transformacijama.

Međutim, pomenuto se svakako može dosta brzo i u ogromnoj meri istolerisati imajući u vidu i skladnost celine i povremenu briljantnost detalja, kao i sveukupni šarm, krajnje neophodan kod ovakvog soja filmova, pa bili oni predočeni i u ovako besprekornoj i neodoljivo šarenoj animicaji.

Čini se da bi osnovni povod za narečeno cepidlačenje ovde, u priči o visovima do kojih dobacuju filmsko-animirani Loši momci i povremenih posrnuća i falinki, moglo biti izvesne neujednačenosti, gde nakon maestralnog otvaranja (uključujući tu i savršeno skocan segment pokušaja krađe nagrade za humanitarni rad) u „drugom činu“ dolazi do uočljivog pada gde ovaj film u režiji Pjera Perifea kreće put odveć sigurnog i uprosečenog.

Ipak, na drugoj strani je dosta toga, u ovom prikazu već istaknutog i pojašnjenog, a nekako ne bi trebalo s uma smetnuti ni nimalo izneđajuće izvrstan glasovni rad glumačkog ansambla, koji u izvornoj varijanti filma predvode Sem Rokvel, Martk Maron, Akvafina, Zazi Bits, Kreg Robinson, Entoni Remos, Ričard Ajoade…, a tu je i neodoljiva Ajkula i jednako očaravajuće Prase (sa sve dendi šam-rolnicom od kose).

U krajnjem zbiru, ovo je film u neporecivom zaostaku u odnosu na Piksarove i ostale skorije savršenosti, ali vrlo dobro ostvarenje u tom svom zabatu, a takođe sa potencijalom da zabavi i zadovolji i zreliju publiku. Pa i onu cepidlačenju sklonu.

Fotografije: Universal Pictures