Gledao sam “Better man”, film o Robiju Vilijamsu koji je našao dobru foru kako da ova biografska priča ne bude dosadna

Biografski film o Robiju Vilijamsu, Better man, počeo je emitovanje u bisokopima.

Prvo reč dve o klikbejtu iz naslova…

Ne znam da li se slažete sa mnom, ali biografski filmovi o poznatim ličnostima, pogotovo pevačima, pevačicama ili bendovima nisu baš najinteresantniji, da ne kažem da su dosadni ko proliv. Uglavnom zbog toga što njihove životne priče same po sebi nisu najzanimljivije. Uvek tu negde imamo problem sa roditeljima, genijalca ili genijalku koje niko ne razume, ružno pače iz detinjstva koje se pretvara u prelepog labuda sa prvim hit singlom, probleme sa teretom slave koji se gotovo uvek prirodno nadovežu na probleme sa drogom, i na kraju prosvetljenje ili smrt, zavisi od slučaja do slučaja.

Ni priča Robija Vilijamsa nije mnogo drugačija. Gotovo sve gore navedene stavke je ispunio u filmu Better man. Pa opet, film Majka Grejsija, pored svih tih priča i muzike popularnog Britanca krije…dobro, ne krije jer je fora bukvalno na naslovnoj strani, koncept u kom je Robi Vilijams, pevač čije pesme pevamo već 25 godina – CGI majmun.

Ako se pitate zašto je Robi Vilijams majmun, pa zato što on jeste majmun (karakterna osobina). I ovo kažem kao veliki fan dotičnog. A očigledno i on to misli o sebi, jer upravo ta vrsta ego manijačenja i samo omalovažavanja se prenosi kao energija ovog filma.

I, kakav je Better man?

U filmu pratimo Robija, prvo kao mladog majmuna iz Stouka koji raste sa bakom i majkom jer ih otac napušta sa željom da postane pevač i zvezda. Zvezda nikad ne uspeva da bude, već čitavog života peva po lokalnim birtijama za 15 ljudi, ali mali Robi u njega gleda kao u zvezdu, i kupi sve fazone. Otac će ga naučiti i sve o Frenku Sinatri, čoveku za kog će se ispostaviti da je ostavio najveći utisak na našeg centralnog majmuna.

Od odlaska oca ređaju se kao na traci svi ti bitni momenti u Robijevoj karijeri, đuskanje u grupi Take That, osamostaljenje, ljubav sa Nikol Eplton (koja je u filmu apostrofirana baš kao ta, “Shes the one” devojka Robijevog života), prvi album, veliki hitovi, koncert na otvorenom gde je u tri dana bilo preko 300 hiljada ljudi.

Za sve to vreme, Robija proganjaju demoni, koji su predstavljeni kao majmuni koji ga gledaju iz publike, i svaki od njih je Robi iz neke faze karijere. Pa ćemo tako na koncertu u Nebvortu imati i veliku borbu svih njih koja podseća na neke velike masovke iz serije “Game of Thrones”.

Međutim, sve to, svi ti majmuni, brz život, manje ili više emotivne scene ne bi imale mnogo smisla da nije bilo muzike. Vilijams nam je spremio best of karijere (dobro prvog dela karijere, na ovaj drugi smo malo zažmurili) u kom samu radnju prate neki veliki pop hitovi sa kraja prošlog veka i početka ovog.

I te scene u kojima se čuju pesme postaju novi, sjajno režirani spotovi za malo promenjene i prearanžirane verzije pesama. Ako treba da istaknemo neke, to su svakako emotivne verzije pesama “Shes the one” i naravno “Angels”, ali i “Come Undone”, bolno ispovedna pesma čoveka na koji na ivici provalije.

Ipak, kao fan Sinatre, istaći će se i izvođenje pesme “My Way”, sa sve ocem (glumi ga Stiv Pemberton) gde reči vanvremenskog hita, otac i sin Vilijams mogu da potpišu, od stiha do stiha kao da su ih oni i izmislili.

Konačan proizvod je soldina bisokopska zabava, ali verujem samo za one koji su fanovi velike pop zvezde, ili za one koji ne znaju apsolutno ništa o ovom čoveku. Takvih ima poprilično u Americi, i s obzirom na komentare koji stižu od preko bare, Amerima se film sviđa upravo zbog toga jer po prvi put čuje neke od ovih pesama. Ovi ostali, koji znaju, ali ne vole, nisu fanovi ili ih Robi nervira, iskreno mislim da neće imati šta da traže sa ovim filmom jer njihovo srce neće otopiti ni humor, ni dešavanja, ni pesme.

Bilo kako bilo, ja spadam u grupu fanova, i ovaj film je rađen po mojoj meri. Tako da sve one klasične i standardne filmske tropove ovakvog žanra sam lakše kupio i progutao dok bezobrazni majmun koji svojom nadobudnošču krije nesigurnost i traume i peva – “I’m not scared of dying, I just don’t want to, If I’d stop lying, I’d just disappoint you.