Dame i gospodo, dileme nema – „Mer iz Istauna“ je serija godine
Sa pojavom Netflix-a i drugih striming platformi, dobrih i/ili zanimljivih serija je sve više i više, ali, ipak, one baš izuzetne su i dalje prava retkost. Poznato je da je američka televizijska mreža HBO pre striming buma bila sinonim za kvalitetan serijski program. Doduše, u poslednje vreme bilo je lutanja. Planetarni uspeh Igre prestola kao da je pomeo HBO, pa je propušteno više prilika (sa izuzetkom Černobilja i eventualno još par naslova) da se pogodi centar mete. To se sada promenilo.
Još je rano (a i neumesno) upoređivati novu TV senzaciju Mer iz Istauna (Mare of Easttown) sa klasicima kao što su Porodica Soprano (The Sopranos) ili Doušnici (The Wire), ali ono što je već sada sigurno jeste da je HBO ovoga puta ponudio nešto zaista izuzetno. Mer je vraški dobra serija koja, iako na manje-više poznate teme, pleni kvalitetom izrade i dostiže iznenađujuće visoke umetnčke domete.
Na prvi pogled, priča nam je poznata. Mali grad u kome svako poznaje svakog, a koji je ipak pun tajni. Problematična tinejdžerka je pronađena mrtva. Ko je ubio sirotu Erin? Umorna detektivka Mer Šijan preuzima slučaj i daje sve od sebe da ga reši, istovremeno pokušavajući da pod kontrolom drži i probleme u vlastitoj porodici. Ovako, ukratko prepričano, Mer iz Istauna deluje kao kombinacija Tvin Piksa, Farga i nekog od skandinavskih TV favorita kao što je, na primer, dansko Ubistvo (i njegov američki rimejk).
Sve to stoji, ali je Mer i više od toga. U pitanju je jedna od onih retkih serija u kojima sve savršeno fercera i uklapa se kako treba. Kreator i scenarista serije Bred Ingelsbi ima u svojoj filmografiji neke sasvim pristojne naslove, ali ništa nije ukazivalo da je baš ovoliko dobar. Reditelj Kreg Zobel je režirao odlično Pokoravanje (Compliance) i kontroverzni Lov (The Hut), ali i on tek u Mer iz Istauna postiže potpunu zrelost. U samom srcu ovog projekta, kao njegov ključni činilac, nalazi se Kejt Vinslet. Britanska glumica je već dugo u filmskom poslu, gledali smo je u oskarovskim filmovima i odličnim serijama, s tim da je njena Mer zaista nešto posebno. Toliko uverljiv i iznijansiran lik odavno nismo imali prilike da vidimo – ne samo na malom ekranu, nego ni na velikom platnu.
Marijana Mer Šijan je žena sa mnogim problemima. Gubitak sina ju je uzdrmao iz korena, a odnosi sa majkom Helen (Džin Smart), ćerkom Sioban (Anguri Rajs) i bivšim mužem Frenkom (Dejvid Denman) nisu baš najsjajniji. Nije Mer laka. Narav joj je preka, ume da plane i pogreši. Sve se to odražava na nju i one oko nje. A, opet, tako je lako zaljubiti se u tu sredovečnu, životom šibanu policajku.
Kejt Vinslet je odbila da je u seriji snimaju uz korišćenje filtera, kao jedna od producenata imala je moć da odbije postere na kojima su joj bile uklonjene bore sa lica. Deglamuralizacija glavne junakinje je doprinela ciljanoj autentičnosti: pred sobom imamo jednu ženu koja deluje stvarno, ženu čije nesavršenosti samo doprinose da je više zavolimo. Mer je detektivka, baš kao što je to bio i njen pokojni otac. Bistra je i uporna, samo što u malom gradu za nju uglavnom nema većih izazova – njen posao se uglavnom svodi na ispitivanje sitnih krađa i provala koje su počinili „dežurni“ narkomani. Nestanak jedne devojke i ubistvo druge rađa sumnju da u gradu vršlja serijski ubica, pa je Mer rešena da razmrsi ove (možda) isprepletene misterije. Ispotaviće se da to neće biti nikako lako.
Istina, naša junakinja odlično poznaje žitelje svog mesta, ali da li će joj to pomoći ili odmoći u istrazi? Da li će joj lični odnos sa osumnjičenim zamagliti pogled i sprečiti je da bude objektivna? Na sve to, Mer je žena koja privlači muškarce. Za nju će se u kratkom periodu zainteresovati čak dvojica: pisac Ričard Rajan (Gaj Pirs) i okružni detektiv Kolin Zabel (Evan Piters) koji dolazi da joj pomogne u istrazi. Zvuči narativno slojevito? I jeste. Veoma. Ingelsbi i Zobel nude jednu izuzetno iznijansiranu priču koja jeste krimi-misterija, ali u kojoj likovi nisu tipski, već svaki od njih, pa i oni epizodni, imaju svoje specifičnosti i mogu iznenaditi gledaoca – što često i čine. Serija jeste mračna, teme koje obrađuje su bolne i ozbiljne (uz ubistvo, tu su i samoubistvo, bolesti zavisnoststi, psihički poremećaji…), s tim da je sve to obilno protkano humorom i toplinom, što sve udruženo tvori nešto istinski dirljivo i ljudsko.
Maestralna Kejt Vinslet je savršeno „skinula“ pensilvanijski akcenat i nije trepnula kada je saznala da neće glumiti samo majku i ćerku, već i baku. Džin Smart je takođe ostvarila sjajnu ulogu, a isto važi i za Džulijanu Nikolson koja tumači Merinu prijateljicu Lori Ros. Pirs je uobičajeno dobar, s tim da je njegova uloga relativno mala, tako da se od muškaraca ispred kamere pre svega izdvaja Evan Piters, poznat po svom učešću u Američkoj horor priči i VandaViziji, koji u Mer iz Istauna ostvaruje neočekivano staloženu i u realnosti ukorenjenu ulogu u kojoj nema ni „e“ od ekscentričnosti po kojoj je do sada bio prepoznatljiv – u prilici smo da ga, konačno, vidimo i u jednom sasvim novom svetlu, bez šarenila koje odvlači pažnju.
Sedam epizoda Mer iz Istauna krije mnoga uzbuđenja: prva epizoda je pripremna, daje nam priliku da se upoznamo sa gradom i likovima, uključujući i buduću žrtvu, a onda, od druge epizode nadalje, napetost ne popušta. Mislimo da znamo šta će se dalje dogoditi, da bi se ispostavilo da smo na pogrešnom tragu. Srećom, Mer zna tačno gde se zaputila…
Ovo je priča o kajanju i iskupljenju, o životu koji nas uvlači u svoje zupčanike i bespoštedno melje, ali istovremeno i priča o životu koji je, pored svih nedaća, vredan življenja zbog topline koju nam daju oni koje volimo i koji nas vole, porodica i prijatelji, ljubavnici i kolege. Pravo je zadovoljstvo gledati jedan takav scenarističko-rediteljsko-glumački sklad, pa se Mer iz Istauna, možda pomalo iznenađujuće pošto se pojavila gotovo niotkuda, bez pompe i fanfara, izdvaja kao ubedljivo najbolja serija u ovoj godini.
Fotografije: HBO