Dođite lično, dođite digitalno – 16. Slobodna zona!

Ako je i vama jedan od omiljenih rituala uzimanje programa filmskih festivala sa blagajni bioskopa i zatim olovkom obeležavanje onog što ćete gledati, došlo je i vreme da izaberete filmove za ovogodišnje, šesnaesto po redu, izdanje Filmskog festivala Slobodna zona.

Ove godine, festival će se održati od 5. do 10. novembra, a pored standardnog izdanja u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu imaće i svoje online izdanje na platformi Kino kauch kako bi svi širom Srbije mogli da uživaju u filmskom programu.

Kao i svake godine, festival će obilovati najboljim angažovanim, dokumentarnim i art house filmovima, a mi vam predstavljamo dva, čija zajednička nit su sanjarenja i dometi ljubavi.

Više o programu ovogodišnjeg festivala pogledajte na sajtu: www.slobodnazona.rs.

Gagarin (igrani, r. Fanny Liatard & Jérémy Trouilh, Francuska, 2020)

U oficijalnoj selekciji ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu, našao se i film Gagarin. A Gagarin „sleće“ i na Slobodnu zonu. Možda se čini da su u filmu dva glavna junaka – šesnaestogodišnji Jurij, koji je ime dobio upravo po ruskom kosmonautu, i kompleks stambenih zgrada pred rušenjem, takođe imenovan po Gagarinu.

I kao vezivno tkivo, motiv prvog čoveka u svemiru otvara čitav jedan novi svet prikazan kroz tinejdžera jer, što je za istorijskog Gagarina bio kosmos, to je za filmskog Jurija stambeni kompleks „Gagarin“. Čitav kosmos je stao u zgrade pred rušenjem iz kojih tinejdžer ne želi da ode, a i nema kuda. Taj stambeni kompleks je dom, dom njegovih emocija i sanjarenja, a tu mu se desila i prva ljubav. Šta biva sa srušenim snovima i koliko mladost ume da sanja, saznaćete u 97 minuta u koje je stao čitav svemir.

U slavu ljubavi (dokumentarni, r. Tamara Drakulić, Srbija, 2020)

Ako tražite film u čije kadrove ćete se odmah zaljubiti, obratite pažnju na novi film Tamare Drakulić. U slavu ljubavi, kako i sam naslov kaže donosi večnu ali neprolaznu priču o ljubavi i pričanju. Prepliću se Šekspir, usmena predanja, sećanja, susreću se prošlost i budućnost, ujedinjene oko potrebe ljudi da upoznaju sami sebe ali i druga bića.

Kadrovi siromašnog pustinjskog sela su istovremeno i metafora ali i scenografija za sve one priče koje su akteri filma tu da nam prenesu, a zajedničko im je da će ljubav uvek opstati. Naš vodič kroz ovaj neobični svet je lokalac Beto, i on nas iskreno šarmantno vodi do poruke ovog poetičnog dokumentarnog filma: briga o sebi neraskidivo je povezana sa brigom o drugim bićima.