Džek Nikolson se provozao kroz Beograd i pamtiće ga po dve stvari: “Pristup je mnogo intelektualniji nego u Americi”

Voleli ili ne vreme današnje, bilo ono bolje ili gore, činjenice ipak govore da se pre 50 godina jedan Džek Nikolson vozio Beogradom, gostovao povodom Festa i dao jedan od najpoznatijihih intervjua u istoriji naše televizije.

Te 1973. u okviru Festa, tad mladi ali več afirmisani Džek Nikoslon, ušao je u auto sa ekipom Televizije Beograd i odgovarao na pitanja o svojim ulogama, glumi, ali i Beogradu uopšte. U svojoj filomografiji je već imao velike naslove kao što su “Easy Riders” i “Five Easy Peaces”, koji je glumac i predstavljao na Festu, a nakon ovih putašestvija vratiće se u Holivud i snimiti “Kinesku četvrt” i “Let iznad kukavičijeg gnezda”.

– U Beogradu sam prvi put. Došao sam i zato što nikad još nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi – rekao je svojevremeno Džek Nikolson tokom kameri Televizije Beograd.

Do sada sam bio na preko 30 festivala, tako da smatram da imaju (važnost). Cilj međunarodnih filmskih festivala je razmenjivanje ideja publike i ljudi koji prave filmove. Već osam godina idem na festivale i tamo sam upoznao mnoge svoje dobre prijatelje iz sveta filma, iz Evrope, iz celog sveta – rekao je Džek Nikolson te 1973. godine.

Nakon priče o filmu, novinar ga je pitao da li oseća potrebu da pomaže drugima.

– Pa, ja nisam Crveni krst, ali osećam izvesnu potrebu. Pokušavam dobro da živim. Čini mi se da je to jedini način da se drugima pomogne – rekao je Džek Nikolson.

“Da li likovi koji tumačite ostavljaju trag u Vama?”, bilo je jedno od pitanja za Nikolsona.- Ne. Kada završim ulogu, gotovo je. I naučio sam dosta toga o tom liku. Zbog te uloge živeo sam životom koji inače nikad ne bih živeo – rekao je glumac.

Na pitanje kako odlučuje da li će prihvatiti ulogu ili ne, Nikolson je rekao.

– Ulogu prihvatam ako mi se scenario i reditelj dopadaju. Postoji nešto osećam kao nadgradnju. Ulogu prihvatam ako mislim da mi predstavlja u mom celokupnom radu. Na primer, prošlog meseca veoma mi se dopao jedan scenario, ali ulogu neću prihvatiti jer u scenario nema romantične veze sa ženama u filmu. U poslednja dva filma koja sam snimio, to je bio isti slučaj sa glavnim junakom, a ja ne bih voleo da takva vrsta uloga postane pravilo u mom radu. Možda ću kasnije, kada snimim nešto drugčije, ipak igrati u tom filmu… Koji scenario? To nije važno. Zove se “Ponoćno iznenađenje”, o vozačima trkačih automobila – rekao je glumac.

Da li postoji lik u svetskoj književnosti koji bi želeli da tumačite, bilo je jedno od poslednjih pitanje za Nikolsona u ovom intervjuu.- Književnost? Ne toliko književnost. Interesuje me par ljudi. Interesuje me Rajk. Za vreme mog boravka u Beogradu interesovao sam se za jednog Jugoslovena. Teslu... Nisam siguran da bih mogao da igram Teslu. Bio je suviše star. Imao je preko 70 godina.Više me interesuju ljudi iz stvarnosti od literature – rekao je Džek Nikolson te 1973. godine.

Pored veličine i kvaliteta samog intervjua, njegova vrednost je još veća jer imamo uvid u beogradske ulice i centar grada i sliku koliko se sve promenilo za pet decenija.