Gledao sam “Fargo”, 5. sezonu, koja nam je dala sve ono što novi “True Detective” nije

Nova sezona umornog favorita, koja ga ponovo stavlja na noge. Fargo, sezona pet je pravi specijalitet.

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova.

Nova sezona, četvrta po redu serije “True Detective”, pokušala je da se izmesti iz muškog svega i muške filozofije (ako tako možemo sve to da nazovemo) koja je seriju prvo proslavila sa prvom sezonom, a onda kasnijim epizodama gurnula u potpuni ambis. Ženski likovi, autorka Isa Lopez iza svega, ali pre svega, ženski način rešavanja problema i ako već hoćemo kao odgovor, ženska filozofija koja stiže u prvi plan.

Želeo sam da dam šansu i dao sam, ali ništa mi apsolutno nije bilo privlačno, niti dobro, a na trenutke je postojalo jako zamorno, sa nekim citatima iz prve sezone zbog kojih sam morao da pokrijem lice rukama i da govorim, “molim vas ne idite tamo”. Rasplet u vidu ženske solidarnosti koja rešava problem na Aljasci je delovao jako smešno i pritupo. I tu ću stati.

E sad, dok je čaršija čekala i gledala “True Detective” četvrtu sezonu, i radovala se zaokretu ka ženskim likovima i hrabrim heroinama, a sve u svemu gušila se u posustalosti tema i priča jednog umornog serijala, jedan drugi serijal se istakao sa svim tim temama, ali nažalost i bio malo gledan i obrađivan.

Kakav je novi Fargo?

Fargo, sezona pet, nepovezana sa prethodne četri po samoj priči, ali da po smislu, kao i omaž, i energiji čuvene braći Koen. U svojoj poslednjoj sezoni je možda otišao najdalje od svojih temelja, predložaka i gotovo pa napuštanja poznatog sveta.

Koeni i dalje stoje tu kao određena božanstva i dobri duhovi po čijoj se filozofiji kreću likovi, kako dobri tako i loši. Ali za razliku od prethodnih sezona kad smo imali, hajde da kažemo ne baš preslikane zaplete, ali da, većina likova su radili slične stvari kao i njihovi parnjaci iz filmova, u petoj sezoni to i nije slučaj.

Zaplet se dešava kad glavni ženski lik, tumači ga Džuno Templ, koja bi u načelu trebala da predstavlja onu otetu ženu iz filma Fargo, uspe prilikom svoje otmice ne samo da se odbrani već i pokaže svu svoju tehniku spašavanja i veštine kako u borbi tako i u snalaženju sa kućnim zamkama kao da je izašla iz filma Sam u kući.

A otima je bivši muž (Džon Hem), od kog je pobegla glavom bez obzira. Hem je nešto kao lokalni šerif i moćnik u čijem okrugu postoji samo njegova i božija volja, dok je za njega žena njegovo vlasništvo.

Naravno, ono najbliže pričama iz univerzuma braće Koen je negativac, koji je poslat na na glavnu junakinju. Za njega do kraja ni ne saznamo šta zaista predstavlja i da li je samo običan snažan čovek sa jako ružnom frizurom i zubima ili personifikacija zla koji ždere ljudske grehe vekovima unazad. Kao što je Havijer Bardem bio ili čovek ili entitet koje guta sve pred sobom. Zlo kod braće Koen je uvek iskonsko i starozavetno, a ovaj lik je upravo to.

Na kraju pored cele ujdurme oko otmica, bivših i sadašnjih muževa, FBI i lokalne policije, mrtvih, ranjenih i živih, Noa Holi, kreator serijala Fargo je rešio da dva suprotna pola, dobro i zlo smesti za isti sto, i u običnom razgovoru, dok mese kolače, postave sve na dve životne filozofije u kojem svetlu ne preostaje ništa drugo nego da nadjača tamu i to na vrlo jednostavan način. Razgovorom.

Pritom, novi Fargo donosi sa sobom paletu ženskih likova koje imaju ispred sebe mnogo jasnije ciljeve i planove kako da ih ostvare, bez mnogo pretencioznog filozofiranja i osvajanja kako se postavljaju muški likovi.

Ženski princip u ovoj seriji je predstavljen onakvim kakav jeste, kao energija stvaranja i rađanja, dok su muškarci ti koji uništavaju i uvlače u svet rata. Iz tog ženskog stvaranja, rađa se nesalomiv duh. Naša glavna junakinja ima i nasilnika u kući i biblijsko zlo i svekrvu za vratom, ali nikad ne poklekne što sa sobom donosi nenadano poetičan kraj.