Filmska najava: „Prošle noći u Sohou“
Danas kada na prste jedne rukice brojimo dane do prikazivanja TV ekstravagance Pitera Džeksona o Bitlsima Get Back, svesni smo da ćemo imati prilike da gledamo jedan sasvim drugačiji koncept kraja šezdesetih od filma Let it Be Majkla Lindzija Hoga.
Tehnikolor šezdesetih je počeo mini-suknjom Meri Kvant, bikinijem Ursule Andres, i filmom Help! Bitlsa. Vrhunac je bio leta ljubavi 1967, a kraj, bezmalo dve godine kasnije na krovu kompanije Apple (nema veze sa Stivom Džobsom) januara 1969. San šezdesetih, makar u Britaniji je omeđan oko Bitlsa i englestovštine Kinksa ili psihodelije Pinka Flojda.
Na redu je novi film otkačenog derišta ili vizionara Edgara Rajta. Mi X-eri ga se sećamo po besmrtnoj Korneto trilogiji sa Sajmonom Pegom i Nikom Frostom, milenijalci po Skotu Pilgrimu sproću sveta a Z-eri po Bebi vozaču. Vreme je da se skupi sve na gomilu. Enter, ultimativni englestovštinski film, Prošle noći u Sohou.
Prvo, Soho, kao epicentar off Londona, kontrakulture i kontramode. Ostin Pauers i ekipa, naravno. Onda poslednja uloga dame Dijane Rig, još jedna ikonička uloga Terensa Stempa, i što je najvažnije, putovanje kroz vreme, u stvari putovanje s druge strane ogledala gde se Alisa poprilično dobro snašla dok se Orfej Žan Koktoa baš i nije.
Znači, ambiciozna studentkinja savremenog odevanja (zaista postoji ovaj smer na beogradskom FPU) ima šesto čulo i iz sivkaste svakodnevice savremenog Londona se transponuje u swinging sixties, u stvari u 1966, gde zaposeda telo pevačice Sendi. Ipak, 1966. nije baš onako kako je Antonioni ukazao filmom Blow Up ili Majkl Kejn kao Alfie.
Tada psihološki triler postaje horor, a rukopisom britanskog nacionalnog blaga, Edgara Rajta, jasno je da imamo besmrtni klasik. S obzirom da je Rajt promišljao o ovom filmu, vreme je da vidimo čija majka crnu vunu prede u bijonji do nas. Srećno.
Taramount
Početak prikazivanja: 4. novembar
Fotografije: Universal Pictures