Filmska recenzija: „Lovac na čudovišta“

Pol V.S. Anderson ima ili nema sreće da se zove (skoro) isto kao Pol T. Anderson. Prvi je muž Mile Jovović i jedan od najuspešnijih reditelja akcionog žanra svih vremena, a drugi je pomalo zaboravljen art haus reditelj koji se bavi stranputicama moderne Amerike prelomljene kroz sopstvenu mitologiju i mitomaniju.

Nas u ovom prikazu interesuje ovaj prvi, znači, batica koji je snimio svih 75 delova franšize Pritajeno zlo kao i (što bi rekli Hrvati) nabrijane spektakle Tri musketara, Pompeja ili Osmi putnik protiv Predatora, ali i inovativni horor Na ivici horizonta. Znači da ovom Polu teče kerozin kroz vene, a onom Polu, verovatno neki jeftini penušavac. Ono što je, međutim, najvažnije, jeste činjenica da je Lovac na čudovišta apsolutni i beskompromisni bioskopski vašar, gde da niste ni slučajno pomislili na intelektualne domete ovog drugog Pola.

Znači, istina je, film je manje-više besmislen i lišen Weltschmertz-a, ali je izvanredan primer adrenalinske vakcine koja u mozgu direktno stvara serotonin i dopamin kako bi se organizam potpuno opustio i izbacio sve neželjene efekte šizofrene svakodnevice. Potpuno (ne)očekivano, glavni lik je Mila Jovović, militantna gospođa koja shvata da postoji paralelna dimenzija u kojoj vladaju čudovišta, ili srpski rečeno – monstrumi. Ako tu dodate i revakcinaciju Ronom Perlmanom u jednoj od najboljih uloga ovog finog gospodina, dobijamo visokooktanski doziranih sat i po (baš koliko treba) bez ijedne nepotrebne fusnote.

Anderson, ovaj prvi, verovatno nikad nije imao bolji tajming za svoju filmsku estetiku, a daleko da nije komercijalan reditelj. Tako da samo treba shvatiti da je ovaj film apsolutna potreba svakog od nas da ne bismo propali od istine da smo već odavno svi mrtvi, samo nam je potreban SMS od eUprave da nam to dokaže. Svi u bioskope, dok dara ne pretera meru.

CON FILM D.O.O.