Filmske kritike – „Akvamen“, „Glas“ i „Svi znaju“

Piše: Đorđe Bajić

Akvamen (Aquaman)

Veliki hit s kraja 2018. je veliki hit i početkom 2019. godine. Akvamen obara rekorde gledanosti (ukupna zarada ovog filma u bioskopima širom sveta je upravo premašila milijardu dolara) i nakon što sam ga iskusio na velikom platnu, u 3D tehnologiji, shvatam i zašto. Ovo je pravi spektakl, film koji od vas zahteva samo da se zavalite u bioskopsku stolicu i uživate. Razbibriga kao takva. Nakon što se pojavio kao epizodni lik u filmovima Betmen protiv Supermena: Zora pravednika i Liga pravde, Artur Kari alijas Akvamen dobija priliku da se pokaže kao glavni junak. U naslovnoj ulozi je Džejson Momoa, jedan veoma pojavan muškarac koji Akvamena glumi sa lakoćom, bez grča. Onako razbacan i šarmantan, veoma je dopadljiv i prijatan za oko, što je svakako važno za film poput ovog.

Reditelj Džejms Van i scenaristički tim su pogodili pravi ton: centalana priča Akvamena je zapravo pojednostavljena i umekšana grčka tragedija o dva zavađena brata koji se sukobljavaju oko prestola (jedan je Akvamen, drugi Orm Marijus – u tumačenju kompjuterski podmlađenog Patrika Vilsona), sve to začinjeno podzapletom o zabranjenoj ljubavi u čijem fokusu su Nikol Kidman kao kraljica Atlana i Temuera Morison kao čuvar svetionika, Akvamenovi majka i otac. Specijalni efekti su zaista specijalni, a dobar deo filma se odigrava u podvodnoj metropoli Atlantidi koja je gotovo u potpunosti stvorena uz pomoć kompjuterske magije. Sve u ovom filmu je „veće od života“, pa je udar na čula intenzivan i sveprožimajući. Savršeno za veliko platno.

https://www.youtube.com/watch?v=aeYeEe6Vgik

Glas (Glass)

M. Najt Šjamalan u svojoj karijeri ima velike uspone i padove. U novom filmu Šjamalan kombinuje likove iz svoja dva uspešna ostvarenja, a to su Nesalomiv (2000) i Podeljen (2016), što je i najavljeno na samom kraju drugopomenutog filma. Rezultat je izuzetno zanimljiv, pošto Šjamalan, koji je za film napisao i scenario, gledaocima servira brojna iznenađenja, ali Glas u zbiru znatno zaostaje za filmovima koji su mu prethodili. Nesalomiv je bio veoma dobar natprirodni triler, a Podeljen košmarni horor koji šokira svojom inplicitnom butalnošću. Glas nije nijedno od toga. Brus Vilis je ponovo Dejvid Dan, a Semjuel L. Džekson je Elajdža Prajs, poznatiji po svom pseudonimu gospodin Glas (otuda i naslov filma). Džejms Makavoj sa punom predanošću glumi psihopatu Kevina Vendela Kramba, dok je Anja Tejlor Džoj još jednom Kejsi Kuk.

Tu su još neki likovi/glumci iz prethodna dva filma (a među njima i Spenser Trit Klark koji je gotovo dve decenije ranije, kao dečak, glumio Danovog sina i u Nesalomivom), ali utisak je da je ponestalo inspiracije i da je Šjamalan ovoga puta radio na brzinu. Njegova kontemplacija o poreklu superheroja je zanimljiva, ali vodi u pravcu koji je toliko iznenađujuć da deluje budalasto. Makavoj je veoma raspoložen i samo zbog njegovih uloga film treba pogledati, dok se Džekson realativno kasno razigra – ali ga vredi čekati. Vilis je veoma prominentan na početku, ali onda biva skrajnut, što je razočaravajuće. Anja Tejlor Džoj je bila sjajna u Podeljenom, ali u novom filmu deluje kao višak. Sara Polson, veteranka Američke horor priče, ostvarila je zanimljivu ulogu, mada je i njen lik mogao da bude jasnije pozicioniran. Iako daleko od Šjamalanovog najslabijeg filma, Glas ne uspeva da ispuni očekivanja.

Svi znaju (Todos lo saben)

Konačno da na repertoar stigne i jedan kvalitetan film za odrasle. Volim ja crtaće i superherojštine, ali mi se često gleda i nešto konsekventnije, nešto što zahteva koncentraciju i puno gledalačko ulaganje. Svi znaju je upravo takav film. Režirao ga je po sopstvenom scenariju dvostruki oskarovac Asgar Farhadi, Iranac kome je ovo prvi film koji radi van svoje zemlje. I sjajno je što Farhadi nije otišao u Holivud, već se opredelio za Španiju. Njegov senzibilitet je mnogo bliži evropskom filmu nego američkom, a ovaj psihološki triler je potvrda te tvrdnje. Glumački odabir je vrhunski: tu su Penelope Kruz, Havijer Bardem i Rikardo Darin, a priča prati Loru koja putuje sa dvoje dece iz Buenos Ajresa u rodni grad u Španiji na sestrino venčanje. Sve je sjajno i bajno, ali usred veselog porodičnog okupljanja i proslave nestaje Lorina ćerka Irene.

Otmičari uskoro iskaju pozamašan otkup, a u danima koji slede udata Lora pronalazi oslonac, emotivni i finansijski, u Paku, svom bivšem momku. Tenzija raste, emocije su uzavrele, u Lorino rodno mesto stiže i njen suprug (Darin), što sve polako vodi do razrešenja koje je na mestu, mada, za moj ukus, previše proizvoljno antiklimaktično. Iako ne na nivou najpoznatijih Farhadijevih filmova, mnogohvaljenih i nagrađivanih Razvoda i Trgovačkog putnika, Svi znaju još kako ima šta da ponudi. Penelope Kruz kao Lora i Havijer Bardem kao Pako su odlični, dok argentinski glumac Rikardo Darin ima zanimljivu mada nedovoljno zaokruženu ulogu.