Filmsko leto

Juče

Ovog puta slavimo perjanice britanskog filma Ričarda Kertisa i Denija Bojla, i slavimo Bitlse, najveći rokenrol bend svih prošlih, sadašnjih i budućih vremena. Film Juče je nedvosmisleni omaž značaju Bitlsa, prilagođen vremenu postliberalizma i bizarnoj savremenoj mladalačkoj kulturi. U stvari, status Bitlsa je poprilično ambivalentan i nesređen i neuređen poslednjih decenija. Možda se dosta toga podrazumeva, ali milenijalcima nije ugrađen čip po rođenju za prepoznavanje i obožavanje Bitlsa.

Ovaj film u stvari više govori o jednoj ogromnoj praznini u koju je svet upao u sekundi kad je rad sunčevih pega prebrisao čovečanstvu sećanje na Bitlse. I na koka-kolu, doduše. I onda jedan simpatični Hinduenglez sticajem okolnosti postaje jedini čovek koji zna za Bitlse. S obzirom na to da je muzičar, on će svoju karijeru izgraditi na opšte prepoznatljivim pesmama. Koje zaista svi manje-više znamo. Ali u ovom veku, osim zaista najvećih fanova tih Bitlsa, retko ko zna za filmove A Hard Day’s Night ili Help, Let it Be ili Žuta podmornica. Ne postoji ultimativno prepoznatljivi film o Bitlsima, a to ni pisanje doktorata o tome ne može da promeni. Zato je tu Juče koji će verovatno da polarizuje daj-hard fanove i sve starije koje imaju problema s prostatom ili menopauzom. Mlađi će se, međutim, zainteresovati, jer je tu Ed Širan, u ulozi Eda Širana. Ipak, ovo nije jedan od biografskih biopika koji su nam otkrili Kvin ili Eltona Džona. A nije ni nostalgični sentimentalni podsetnik zašto su Bitlsi zaista važni, i da nije bilo Bitlsa ne bi bilo… ničega, očigledno.

Karakterno, ljubavna priča se uklapa u stereotipe svih Kertisovih fimova. Smotani, hjugrantovski tip, ne vidi ljubav svog života ispred nosa, nesiguran je i pasivan, do samog kraja iritantno neodlučan posle dugog i krivudavog puta koji je prevalio. Malo korporativnog kapitalizma, malo prostodušnog sentimenta i imamo srceparateljni kraj. I baš taj sam kraj ima nekoliko trikova koji će udesiti da film proradi. Jedan je ljubavno pismo svima nama starijima. A drugi je ljubavni zavet svima vama mladima. A Bitlsi su ionako svuda oko nas.

TARAMOUNT

Početak prikazivanja: 27. jun

Ledena krv: Nasleđe

Isterivanje pravde je đavolja rabota kad je u pitanju savremeni film. Akcionih heroja koji ne mogu da se asimiluju u društvo i time se osuđuju na samoću i prezrenost bilo je od samih početaka filma. Ako je vestern, to je bio Itan Edvards iz Fordovih Tragača, ili Šejn, ili Džon Meklejn iz Umri muški ili Džon Vik iz filmova Džon Vik. Ideja ostarelog antiheroja, ubice koji se još jednom vraća po pravdu nije stara. Setimo se Čarlsa Bronsona, međutim, postpostmoderna epoha nam je donela neke poprilično specifično motivisane momke koji su prevazišli i krizu srednjeg doba. Brus Vilis, Lijam Nison i pogotovo Kijanu Rivs, pod stare dane su osvežili svoje karijere beskompromisnim, analognim, starovremenskim, patrijarhalnim, konzervativnim ulogama o pravdi i istini, valutama koje nisu najpopularnije u savremenom svetu. Tu negde spada i Žan Reno i ovaj film, o osvedočenom penzionisanom veteranu koji kao da dolazi iz Lik Besonovog Leon – Profesionalac. Ipak, francusko-ukrajinska produkcija obećava malo drugačije standarde od holivudskih.

BLITZ

Početak prikazivanja: 28. jul

Spajdermen: Daleko od kuće

Preživeli smo Kraj igre, i u međuvremenu shvatili da život možda ipak ima smisla posle Osvetnika. Vreme je da vidimo šta se dešavalo mladom Piteru Parkeru koji se vinuo od prašine do zvezda, a zastao je i na topli obrok u animiranom univerzumu. Počinjemo tamo gde smo zastali pre koji mesec, kad smo održali daću za odsutne Osvetnike. Mnogo tuge i gneva, ali tu je i ekskurzija po Evropi, a mladi Amerikanci retko kad izlaze iz zemlje. Eto, Elvis je izašao samo jednom, ali u vojsku. U svakom slučaju, tu su i Narednik Fjuri, seksi tetka Mej, ali i misteriozni… hm… Misterio koji će očigledno zagorčati život ne samo Parkeru i odeljenju IV-1 već i hiljadama turista po Evropi. Vreme je da Spajdermen odraste i da postane nova perjanica MCU.

TARAMOUNT

Početak prikazivanja: 4. jul