Gledali smo seriju “Lord of the rings”: Ako ste fanovi epske fantastike, uživaćete, ali ako niste….
I dok zmajevi sa druge strane brda klepeću krilima u “HBO” produkciji, “Amazon” je rešio da uzvrati udarac vraćajući se pričom u Tolkinovu Srednju zemlju iliti Middle Earth. “The Lord of the rings: The Rings of power” se pojavila na malim ekranima i pre nego što smo mogli da se bavimo samim kvalitetom, već nas je “napala” njena etiketa najskuplje serije svih vremena.
Prvo je Piter Džekson pokazao da može da se verno prenese Tolkinov svet na film, samo ako mu se da prostora i vremena. Onda je “HBO” uleteo sa “Igrom prestola” i pokazao da u svetu itekako ima i fanova epske fantistike ali i onih koji to nisu, ali bi mogli da daju šansu ovakvim pričama, ako se autori potrude da daju i nešto malo više od fantazije, čudnih bića i magije. Nastavak, odnosno prequel te priče smo dobili u vidu “Kuće zmaja”, koja je već evo treću nedelju među nama, a sad na taj teren izlazi “The Rings of power”, i čak i da ne želimo, moramo da ih poredimo.
Dž.D. Pejn i Patrik Mekej, dvojac koji pre toga radio na Zvezdanim stazama, dobio je kormilo u ruke i odvozao nas u drugo doba Srednje zemlje, period kovanja prstenova moći, uspona Saurona, pad kraljevine Numenor i poslednjeg savezništva vilenjaka i ljudi. Tehničko, onaj petominutni uvod pre prvog filma “Gospodara prstenova”, odnosno “Družine prstenova”, Pejn i Mekej su pretvorili u seriju, i to za sad sa čak dve sezone, jer Amazon je i pre premijere serije, samo na osnovu viđenog materijala u montaži dao autorima i drugu sezonu.
Kao što je bilo i u samom filmu, i ovde će se priča vrteti oko, da se ne lažemo, previše likova, ali ne očekujete Froda ili Aragorna da se pojave, međutim tu je Galadrijel, čiju stariju verziju iz filmova je glumila Kejt Blanšet. U seriji, nju glumi Morfid Klark, koja za razliku od svoje starije koleginice, glumi nešto besniju i ratoborniju verziju lika. Već u startu saznajemo da je njen jedini zadatak da nađe mračnu silu iliti Saurona, ali vidimo i cvetanje zabranjene romanse između vilenjaka i žene. Serija nema Hobite, jer oni pre prvog pominjanja Bilba Baginsa i nisu bitni za Tolkinov univerzum. Međutim, simpatična sitna stvorenja kao što su Hobiti, u ovoj seriji menjaju Harvutsi, hobitolika stvorenja, nomadi koji se sele Srednjom zemljom. Tu se ističu dvoje likova, Nori i Popi, jedan koji sanjari o velikim avanturama i drugi koji ga prati. Zvuči poznato?
Naravno, to je samo početak i za prvih sat vremena se pojavi puno likova. Nižu se imena i lica, i to je jako konfuzno. Pogotovo za ovo današnje vreme kad već pamtimo likove (i mučimo se) u 20-ak drugih serija koje se trenutno emituju. Svi ti hobiti, pardon, harvutsli, elfovi, patuljci i ljudi u prvim epizodama, su odvojeni, svako na svojoj strani, ali kako sezona ide, tako ćemo dobiti ujedinjenje jedne nove ekipe koja će podsećati na čuveni “fellowship” iz prošlih filmova.
Ipak, glavna mana serije je što posle prve dve epizode ne nudi mnogo publici kojoj nije nužno omiljen ovaj žanr. Za razliku od “Kuće zmaja” koja se u startu postavila sa svojim zakulisnim borbama oko prestola, skoro pa politički intoniranim scenariom i sukobima, ovde je u početku sve i dalje bajkovito. Otud moram priznati da me je prvih dva sata ove serije, koji su bili dostupni, često gubilo, i sumnjam da ću se sledeće sedmice vratiti trećoj epizodi. Ako već poredimo dva imaginarna sveta, u ovome koji je smišljao G.R.R. Martin preovlađuju nijanse sive, odnosno gotovo nikad nemamo izrazito pozitvne likove, i jako malo izrazito negativnih likova. u Tolkinovom svetu to nije slučaj. Borba dobra i zla je više naglašena, što samim tim ugrožava samu ozbiljnost materije. Odnosno, tom odlukom, stavljate je u fijoku sa ostalim bajkama za malo odrasliju decu i one koji ne žele da odrastu. Ništa protiv toga naravno, ali onda treba stati pa reći, da ovo jednostavno nije moja šolja čaja.
Za one koji ipak vole ovaj svet, obradovaće ih vest da su autori rekli da je serija duboko povezana sa Tolkinovim radom i da će sve ono što gledamo biti povezano sa njegovim pričama iz drugog doba Srednje zemlje, a to “Silmarilion”, “Nedovršene priče” i “Istorija Srednje zemlje”. Na samom scenariju su pored grupe autora, sarađivali sa onima koji upravljaju Tolkinovom zaostavštinom, ali i sa njegovim unukom Simonom, koji im je pomogao da razviju likove i priče.
Naslovna fotografija: Amazon Promo
