Ove 33 sekunde pokazuju koliko nam nedostaje Nebojša Glogovac

Na današnji dan pre 6 godina preminuo je Nebojša Glogovac, jedan od naših najboljih glumaca.

Glogovac je neko o čijim se ulogama može govoriti nadugačko i naširoko, a opet ne bismo iscrpeli tu riznicu.

Jedan od video snimaka koji se malo-malo pa ponovo pojavljuje traje samo 33 sekunde, star je 10 godina i predstavlja isečak iz emisije „Balkanskom ulicom”.

Na njemu, Nebojša Glogovac, Marinko Madžgalj, Boris Milivojević Sergej Trifunović pevaju pesmu „O, Kerol” Dragana Tokovića, koju je svojevremeno prepevao Đorđe Marjanović.

To je jedna od najpopularnijih pesama bivše Jugoslavije, a na snimku Glogovac peva, Trifunović svira gitaru, Milivojević kontrabas, a Madžgalj harmoniku.

Snimak je do sada pogledalo više od milion ljudi, a on nažalost prikazuje dvojicu naših glumačkih velikana koji su pokojni.

Snimak cele pesme je nažalost nedostupan, ali ovo je samo jedan u nizu snimaka po kojima pamtimo Glogovca.

Poznat je i snimak u kome on, gostujući u emisiji „Bulevar”, priča o tome šta je za njega glupost i šta ga nervira kod takvih ljudi.

-Nerviraju me te budale, uporne budale, glupi ljudi koji su toliko uporni i toliko imaju te neke stočarske energije, volovske, da probijaju, a glup je ko noć, nema nikakav dublji utisak o svetu, nema nikakvu moralnu, estetsku visinu. Ne mora da bude izrazito moralan, ali bar da ima presek tih nekih stvari u glavi. Znate na kakve ljude mislim? I onda kad vidim da im prođe fora i da su oni kao nešto uspešni postali… To me zaista izbacuje iz takta, kad mi se opet to dokaže, stoti put, da to može, rekao je tada Glogovac.

Rođen je 30. avgusta, 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini, u porodici sveštenika Milovana i krojačice Milene Glogovac.

Porodica se iz Trebinja preselila u Opovo, a potom Pančevo, gde je Nebojšin otac postao prota, 1977. godine. Glogovac je imao malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića u tada vrlo popularnoj seriji „Bolji život“ (1987).

Posle srednje škole je upisao studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon dve godine studija se predomislio i 1990. godine je upisao glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Nebojša Glogovac je tumačio brojne uloge na televiziji i u pozorištu. Jedna od njegovih poslednjih uloga bila je u TV seriji „Nemanjići – Rađanje kraljevine“. Tumačio je ulogu Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Igrao je i u seriji „Ravna gora“ na RTS-u gde je tumačio lik generala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Neke od uloga koje će ostati upamćene su u ostvarenjima „Bure baruta“, Nebeska udica“ „Munje“, „Kad porastem biću kengur“, „Klopka“, „Hadersfild“, „Branio sam Mladu Bosnu“, „Krugovi“, „Do koske“, „Enklava“, „Ustav Republike Hrvatske“…

Igrao je u serijama „Porodično blago“, „Moj rođak sa sela“, „Vratiće se rode“, „Vojna akademija“, „Ubice mog oca“… Od 1996. godine bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je odigrao niz zapaženih uloga.

Neke od njegovih pozorišnih uloga su u predstavama „Sumnjivo lice“, „Metamorfoze“, „Hadersfild“, „Šine“, „Lutalica“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Hamlet“…

Među kritičarima je važio za jednog od najboljih glumaca u regionu a za svoj umetnički rad je dobio brojne nagrade i priznanja među kojima su i pet godišnjih nagrada njegovog matičnog
pozorišta JDP-a.