Ovo je amajlija Olivere Marković, uspomena na drugu divu: Reditelj Goran Marković otkriva nepoznate priče o majci

Goran Marković, naš legendarni reditelj, otkrio je jednu nežnu i pomalo misterioznu priču o svojoj majci, velikoj glumici Oliveri Marković, koja se retko znala van kruga porodice.

„Kada je umrla, došao sam u njen stan da spakujem stvari. Na stolu je bila kutija od mahagonija. Na dnu, pažljivo sklonjena, nalazila se osmrtnica Žanke Stokić. Čuvala ju je kao amajliju, kao uspomenu i znak poštovanja prema velikoj glumici koja je obeležila jednu epohu,“ ispričao je Marković.

„Goran Marković: Majka je lagala za godine“

Pored amajlije, otkrio je i njenu književnu člansku kartu iz 1929. godine – napisanu njenom rukom. „Predstavljala se lažno za neku grupu, to su te beogradske sitne prevare, male tajne koje govore koliko je želela da bude deo tog sveta umetnosti još kao devojčica“, kaže Goran.

Kako je dobila legendarnu ulogu?

Marković je evocirao uspomene na snimanje u Opovu, mestu gde je i on režirao „Slepog putnika na brodu ludaka, ali gde je njegova majka mnogo ranije igrala Sibirsku lejdi Magbet, jednu od najznačajnijih uloga u njenoj karijeri, film koji je režirao veliki poljski i evropski reditelj Andrej Vajda.

„Reditelj je želeo da je angažuje, ali je ona tada bila na velikoj turneji po Hercegovini. Javio joj je da sutradan dođe na probno snimanje. Majka je sela u voz, scenario stavila na kolena i celu noć učila tekst. Kada je došla, reditelj joj kaže: ‘Pripremite tu i tu scenu’, a ona odgovara: ‘Znam sve.’ Bio je zapanjen. Za jednu noć je naučila celu ulogu,“ priseća se Marković.

Ko je bila Olivera Marković?

Olivera Marković rođena je 3. majа 1925. u Beogradu i bila je jedna od najznačajnijih glumica jugoslovenske i srpske kinematografije i pozorišta. Karijeru je započela na daskama koje život znače, a filmsku slavu stekla je ulogama u klasicima poput:

„Tri Ane“ (1959) – za koju je osvojila Zlatnu arenu u Puli

„Službeni položaj“ (1964)

„Tri“ (1965)

„Kaja, ubit ću te!“ (1967)

„Derviš i smrt“ (1974)

Na televiziji je briljirala u serijama „Otpisani“, „Priče iz nepričave“, i u TV dramama koje su i danas sinonim za vrhunski glumački standard.

Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su Sterijina nagrada, Zlatna arena, priznanja „Ćuran“ i „Joakim Vujić“, a publika ju je volela zbog specifičnog spoja elegancije i strasti na sceni.

Preminula je 2. jula 2011. godine, ostavivši za sobom legat koji se i danas prepričava.