I, valja li???: „Pet“, „Državni službenik“, „Žmurke“

Piše: Zoran Janković

• Pet (RTS / Superstar)

Šta: Pet žena i prijateljica su protagonistkinje ove serije sa kriminalističkim zapletom. Splet okolnosti, drugarice iz detinjstva, posle mnogo godina spoji u centru obračuna kriminalnih klanova. Životi koje su živele pre toga i jesu ih i nisu pripremili za ono sto će im se dešavati.

Ko: Autori scenarija su Strahinja Radetić i Balša Đogo, seriju je režiirao Balša Đogo, direktor fotografije je Vladimir Ilić. Glavne uloge tumače: Jelena Đokić, Hristina Popović, Marija Karan, Milena Radulović, Gala Videnović, Nebojša Dugalić, Miodrag Dragičević, Jovan Lole Savić, Viktor Savić, Nikola Đuričko, Igor Benčina, Bojan Dimitrijević, Svetozar Cvetković, Nikola Kojo, Nikola Vujović, Žarko Laušević, Petar Božović, Nikola Ristanovski…

Valja li: Svakako. Reč je o nesporno najkvalitetnijoj novijoj srpskog igranoj seriji, a, osim toga, i svakako najbolje režiranoj. Balša Đogo, do ovog trenutka, manje ili više tek izvođač rediteljskih radova u raznim prilikama, ovde je pokazao zadivljujuću veštinu, autorsku samosvest i pripovedački dar i zanat. I sve to u priči koja je ustrojena uz podosta sinkopa i dramskih rukavaca i sa možda i preambicioznom mrežom likova, a u okviru koji, ukupno uzev, prevazilazi ionako počesto sputavajuće žanrovske međe. U tom pogledu, Pet, koja počinje zbunjujućim melanžom viđenog u, recimo, Lisicama, Jeseni samuraja i Južnim vetrom, iz epizode u epizodu menja svoju bit da bi do finiša stigla kao ogledni primer zdrave kriminalističke drame, ambicioznosti koja tera u panegirike i osobenosti  kakva se zbilja retko sreće u ovdašnjoj televizijskoj ponudi. Da ne bude zabune, i mimo narečenog konteksta, Pet ostavlja snažan utisak odrešitosti i promišljenosti, a krajnji rezultat očito krupnih autorskih težnji je televizijski rad koji u sebi skladno miri žanr, lokalno i univerzalno, znalački upakovano i ono nadasve u emotivnoj ravni ubedljivo. Uz, pomenimo i to, izvrstan doprinos direktora fotografije, silinu zgodnih detalja, sjajnu špicu i odlične kreacije čitavog a zaista brojnog glumačkog ansambla. Pet je, da to ne bude zaboravljeno, i primer kako se od upitne premise u smislu lajfstajl konteksta može stići do kvalitativnih dometa koji će, kanda, teško biti dostignuti u našoj zemlji u, recimo, narednih par ovdašnjih televizijskih sezona.

• Državni službenik (Superstar / Pink)

Šta: Glavni junak je Lazar, mladi agent u usponu koji pokušava da pronađe ravnotežu između porodičnog i poslovnog života. Kada se velika opasnost nadvije nad Srbiju, i kada više ne zna ima li na koga da se osloni, Lazar shvata da će morati da podnese veliku žrtvu i da radi mimo pravila kako bi spasao svoje sugrađane, svoju porodicu i sebe samoga.

Ko: Scenario je napisao Dimitrije Vojnov, seriju su režirali Ivan Živković i Miroslav Lekić, direktor fotografije je Miloš Kodemo. Najznačajnije uloge tumače: Milan Marić, Vaja Dujović, Nebojša Dugalić, Marta Bjelica, Ljubomir Bulajić, Sonja Kolačarić, Radovan Vujović, Nenad Jezdić, Milena Radulović, Marko Baćović, Nina Nešković, Žarko Laušević, Aleksandar Berček…

Valja li: Reč je o vrlo dobroj seriji, sa par krupnih aduta u svoju korist i nekoliko falinki. Brzo upada u oči (i um) da je u pitanju dobro napisana i dramaturški brižljivo ustrojena i postavljena serija bez praznog hoda na nivou radnje, čiji scenarista ne samo da neusiljeno barata postulatima tog bezbednosnog i špijunskog univerzuma, nego i vešto ovu priču dovodi u uverljivu analogiju sa skorašnjim referentnim primerima unutar tog podžanra. U tom smislu, blizak srodnik ovog našeg Državnog službenika mogla bi biti u prve dve sezone odlična američka serija Berlin Station, i ove dve serije zaista dele podosta toga i značajnog i zanimljivog. Međutim, mora biti naglašeno da je Državni službenik kilometrima i kilometrima daleko od ziheraškog copy-paste odnosa prema slavnijim pretečama; priča i zaplet Državnog službenika deluju dovoljno autohtono i u potpunosti porinuti u ovdašnji društveni i politički milje. Dimitrije Vojnov je priču, proisteklu iz holivudskih uzora, dobrano deholivudizovao, te ona na koncu biva i upečatljiva i efektna, a i u pravoj meri lokalizovana i osnažena ovdašnjim geopoliitičkim i sociološko-geografskim osobenostima. Bezrezervne pohvale zaslužuje Milan Marić za zrelu kreaciju uloge junaka očigledno nešto starijeg nego što je on sam, a nanovo je izvrstan Nebojša Dugalić, dok Marta Bjelica i Ljubomir Bulajić ovde pokazuju potpuno drugačiji glumački pristup i ton od onoga što smo u njihovim slučajevima na dosadašnjem uzorku navikli. Vredi istaći i muzički skor Aleksandre Kovač i Romana Goršeka, koji su ovde ponudili svoj najučinkovitiji muzički skor dosad, dok jer prava šteta što ovako kvalitetan scenario nije imao bolji i nadahnutiji rediteljski tretman. Režija je većim delom rutinirana, svrshishodna i ne mnogo preko toga, sa par propuštenih čistih zicera i uprkos sasvim zadovoljavajućem snimateljskom radu Miloša Kodema. Uz to, šteta je što je u zemaljskoj varijanti ova serija protraćena na nedovoljno zametljivu poziciju u programu na posve drugačije sadržaje postojano usredsređeng Pinka.

• Žmurke (RTS)

Šta: Serija Žmurke predstavlja intimnu, autobiografsku i antiratnu priču iz detinjstva Miše Radivojevića i njegovih drugara u malom mestu u Srbiji u prvim danima i mesecima po završetku Drugog svetskog rata na ovim prostorima. U seriji od šest epizoda ispričane su dirljive, uzbudljive i tragične priče kroz vizuru dece. Sva surovost sveta prikazana je kroz turbulencije u tek oslobođenom malom gradu, gde deca nisu imala isti tretman, iako nisu bila odgovorna za grehe ili uspehe roditelja.

Ko: Scenarista i reditelj je Miloš Miša Radivojević, autor sada već klasičnijh filmova Dečko koji obećava, Bube u glavi, Una… Direktor fotografije je Radan Popović, a najvažnije uloge igraju: Milan Marić, Jasna Đuričić, Svetozar Cvetković, Aleksandar Berček, Milica Zarić, Jelena Đokić, Marta Bjelica, Igor Benčina, Jovana Stojiljković, Branko Cvejić, Vladislava Đorđević, Miša Janketić, Boris Isaković, Milica Gojković…, kao i deca: Vuk Janošević, Klara Cvetković, Svetislav Maksimović, Filip Cvetković, Rastko Radovanović, Katarina Ivanov, Franko Bačić, Srba Rečković, Uroš Marković, Pavle Korać…

Valja li: Žmurke su, tu spora teško da može i biti, zaista nešto jedinstveno i lako prepoznatljivo u pominjanoj novijoj serijskoj ponudi u Srbiji poslednjih par leta. I to ne samo zbog vremenskog okvira priče, već ponajpre zbog jasno artikulisane arthouse beskompromisnosti s kojom je Radivojević pristupio stvaranju jednog ovako unikatnog TV rada. Štaviše, teško je i u regionalnim okvirima naći pandan onome za šta i sa čim se Radivojević ovde izborio i šta je ovde ponudio gledateljstvu u prilično osetljivom udarnom premijernom terminu. Osim tog radikalnijeg arthouse pristupa, ne baš često prisutnog u serijskom delu ponude naših televizija, Žmurke odlikuje i ideološka polemičnost (koja daje povoda da bude posmatrana i kao građa sa dozom istorijskog revizionizma), intelektualna potentnost, grafički prikaz nasilja, uz slobodarski pristup pitanjima nagosti i puti, kao i poigravanje narativnim i srodnim postupcima (na primer, u Žmurkama Radivojević u više navrata poseže i za subjektivnim kadrom, ekvivalentom govora u prvom licu jednine). Na drugom tasu su, pak, očigledno skučenije produkcione mogućnosti, te deklamatorska gluma većine dečjeg dela inače impresivnog glumačkog ansambla. Žmurke su, u celini gledano, pomalo nenadana i nedvojbeno dobrodošla ekstravaganca, te rad zaslužnog i evidentno i dalje nadahnutog veterana, koji, uz sve pomenuto, ovde u stilskom, kao i u idejnom smislu pravi kopču sa dobrim delom rediteljskog mu opusa iz domena filma. Ova serija, možda i prevratnički rad na duže staze, kad podvučemo crtu, mora biti pohvaljena i kao izdanak autorskog pristupa gde apartnost nije sama sebi svrha i gde osobenost ni u tragovima nije od intruzivne sorte, jer proističe isključivo iz autorske hrabrosti i precizno ovaploćene nesvakidašnje ideje. I spremnosti emitera na rizik.