Ja te volim, Čaki, kad si u Londonu: Top 7 najjezovitih filmskih lutaka-ubica
Piše: Zoran Janković
- Magic (1978)
Posve neočekivano, većim delom karijere usredsređen na baš krupne i bučne teme, Ričard Atenboro se koncem sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio režije horora zasnovanog na romanu Vilijama Goldmana. Recimo da zaplet priče prati sve crnje i grđe nevolje trbuhozborca sa lutkom koja, kanda, sve više i više daje oduška svoj prgavoj i zlokobnoj naravi. Atenboro se tu ne snalazi najbolje sa tropama i zahtevima žanra u kome se obreo, ali krajnji rezultat jeste dovoljno bizaran film u kome udarne role glume Entoni Hopkins, En-Margaret i Bardžis Meredit, te, kao takav, zavređuje pažnju.
- Puppet Master (1989)
I Dejvid Šmeler, kao reditelj, i Čarls Bend, kao hiperproduktivan i obično ne preterano suptilan i probirljiv producent, mogu znatno bolje od onoga što su združenim snagama stvorili i pokazali u poodavno već kultnom C biserčiću Puppet Master. Uprkos tom sudu, ovaj film je dovoljno dinamičan, apsurdan i duhovit, pa i dalje ima dosta toga da pruži ljubiteljima treš-horora sa nimalo umilnim i oku ugodnim lutkama, a takvih nas ima, nije da nas nema, zar ne?
- Dolls (1987)
Imao je i u tom periodu, pa i docnije, Stjuart Gordon i primetno kvalitetnijih filmova ne samo pod žanrovskim kišobranom horora, ali i na današnja gledanja ima nečeg nepatvoreno zloćudnog u njegovim Lutkama, nastalim u američko-italijanskoj koprodukciji. Film za to doba izgleda dobro, ima par zahvata i segmenata za iole duže pamćenje, a u sasvim zadovoljavajućoj meri služi svrsi i raspiruje taj stari i potmuli strah od pobunjenih i samosvesnih lutaka.
- Dolly Dearest (1991)
Nedavno je preminuo veliki i neretko glumački veličanstveni Rip Torn, te eto i jednog bočnog povoda da se prisetite ili, pak, date premijernu šansu ovom sočnom hororčetu iz zlatnog doba žanrovskog filma VHS-ere. Ovovekovna Annabelle je, ako ćemo pošteno, mala maca za istinski jezivu i prilično drčnu i na akciju spremnu Doli. A tu je i nekada voljena Deniz Krozbi u značajnoj ulozi. Pa još i fabrika lutaka u blizini ukletog zemljišta. Zbilja, malo li je???
- Trilogy of Terror (1975)
Najstariji film u ovom odabiru je zapravo televizijski omnibus, čiji jedan segment tako briljantno poentira na temu ovog teksta. Naime, malo ko od sada već zrelih ljudi koji su kao deca pogledali ovu horor-antologiju, zasnovanu na pričama znamenitog Ričarda Metisona, će uspeti da ikada zaboravi jezu koju je sa malih i manjih ekrana emitovala Zuni fetiš-lutka koja izluđuje i teroriše ionako ne baš stabilnu ženu u njenom vlastitom stanu. Televizija je (izuzmemo li, naravno, informativni program) retko kada na dar gledateljstvu pružila ovako nešto jezovito i zlokobno.
- Child’s Play (franšiza u svom izvornom obliku)
Jeste red, budući da samo što nije i srpska premijera pomenutog povratničkog filma, stoji da bi ovaj vicešampion lako i mirne duše mogao da bude i na samom vrhu ove liste… Ipak, i mimo gladi za rangiranjem i rang-listama ovog ili onog tipa i s ovim ili onim povodom, Čaki, glavni junak iz ovog serijala, zaslužuje sve lovorike i sve pohvale za stravu kojom nas je darivao barem u tih deceniju i po prve faze svog postojanja. Pa još i kad mu se pridružila i nevesta sa glasom neponovljive Dženifer Tili! Ih…
- Talking Tina (iz prvobitne serije Zona sumraka)
Nije što je malena i mlada dama u pitanju, ali mesto iznad jedinstvenog i mnogozaslužnog Čakija svakako bi zasluženo u nekoj podeli mogla da zauzme ova heroina televizijske strave, Talking Tina, nezaboravna, naoko slatkasta i druželjubiva lutka iz 126. epizode prvobitne inkarnacije glasovitog serijala Zona sumraka. Tina je sve što lutka-ubica i treba i mora da bude – na prvi pogled umiljata i prilježna lutka koja brzo (najčešće usled vlastitog ćeifa) pokaže ono svoje drugo, monstruozno, nezaboravno i za hororoljupce tako neodoljivo pravo lice.