Jedan od omiljenih ljubavnih filmova svih vremena, postao je još tužniji jer smo saznali za bolnu istinitu priču koja stoji iza njega

Before Sunrise dostigao je status kultnog klasika tokom godina, jedan je od omiljenih ljubavnih filmova i drži se kao film koji definiše karijeru u filmografiji Ričarda Linklejtera.

U filmu se mladi Amerikanac Džesi (Itan Houk) i francuska studentkinja Selin (Žuli Delpi) slučajno susreću u vozu i odlučuju da siđu u Beču i provedu nezaboravno veče upoznajući grad i jedno drugo. Before Sunrise je jedan od onih filmova koji jedva da imaju zaplet, i koji se u potpunosti vrti oko toga kako glavni likovi komuniciraju jedno sa drugim i mestima koje ih okružuju. Takođe, to je realističan film o ljubavi, a to smo saznali i nekoliko godina kasnije kad smo se upoznali sa tragičnom pričom iz stvarnog života koja stoji iza filma.

Lako je razumeti zašto ovaj film nastavlja da odjekuje publikom do danas: njegova bezvremenska povezanost pogađa gledaoce tamo gde boli, izazivajući osećaj čežnje za stvarima koje se nikada nisu dogodile. Razumljivo, film podstiče publiku da razmisli o svim ljudima koje su slučajno sreli, o svim bolnim oproštajima, i, što je najvažnije, o svim trenucima kada je neko pomislio da priđe nekome, samo da bi mu ta prilika izmaknula i nikada se više ne bi vratila.

Before Sunrise projektuje sve vrste „šta ako“ pitanja u glavama gledalaca, ali bez znanja mnogih, isti osećaj važi i za samog reditelja Linklejtera. Iza dirljivih događaja filma krije se istinita priča. Datira iz 1989. godine, šest godina pre izlaska filma, kada je Linklejter naišao na mladu ženu po imenu Ejmi Lerhaupt. Redatelj je svratio u Filadelfiju na jednu noć da poseti svoju sestru pre nego što se vrati kući u Njujork. Lehrhaupt je sreo slučajno u prodavnici igračaka i, kao i u Before sunrise, proveli su noć zajedno, od ponoći do šest ujutru.

Susret je išao u sličnom pravcu kao i Džesi i Selin: teme su varirale između umetnosti, filozofije ili životnog apsurda, i postepeno su, usred poljupca i flerta, razvili snažnu vezu koju je Linklejter želeo da sačuva.

Za razliku od toga kako su se stvari završile u filmu, Linklejter i Lerhaupt su razmenili brojeve i pokušali da ostanu u kontaktu. Kao što se dešava većinu vremena, udaljenost im nije učinila ništa dobro, a žar njihove veze postepeno je nestao. Takođe je postojala značajna razlika u godinama između njih dvoje, s tim što je Linklejter imao 29 godina u vreme njihovog susreta, a Lehrhaupt oko 20, pa nije pomoglo to što su svi bili u različitim fazama svog života.

Reditelj je na kraju počeo da se viđa sa nekim drugim i na kraju je potpuno izgubio kontakt sa Lehrhauptom. Ako taj zaključak nije bio dovoljno gorak, priča ima još tragičniji tok: bez znanja Linklejtera, Lehrhaupt je poginula u nesreći na motociklu 9. maja 1994, godinu dana pre izlaska filma Before Sunrise. Nikada nije stigla da pogleda film, a Linklejter nije bio upoznat sa njenom nesrećom sve do nekoliko godina kasnije, kada je jedan od njenih prijatelja, koji je znao za taj susret, napisao pismo filmskom stvaraocu. Reditel je bio shrvan.

U intervjuu za The New Yoirk Times, Linklater pominje da je ponekad razmišljao o mogućnosti da se Lehrhaupt pojavi na jednoj od projekcija filma, očekujući čudnu interakciju poput: „Oh, zdravo, ja sam Ejmi. Sećaš li me se?” — naravno, nije znao da je preminula.

Ne znajući za njenu smrt, Linklater je svoju želju inkorporirao u nastavku filma – Before Sunset. Baš kao što je Linklejter snimio film zasnovan na svom susretu sa Lehrhauptom, Džesi je napisao knjigu o svojoj noći sa Selin. Njih dvoje se ponovo udružuju devet godina kasnije, kada Selin prisustvuje jednom od Džesijevih čitanja u Parizu, i tako počinje Before Sunset. U istom intervjuu za Njujork tajms, Linklejter se priseća da je imao ideju za Before Sunrise dok se odvijao njegov susret sa Lehrhauptovom, i čak joj je to spomenuo. Setio se da je pomislio: “Kad bih samo mogao da uhvatim ovaj osećaj koji trenutno imam.”

Bio je to redak slučaj trenutne omamljenosti kada shvatiš da će trenutak sigurno postati uspomena. Umesto da se upusti u neuspeli pokušaj da reaguje sećanje na svoje veče sa Lehrhauptom kroz ljude i mesta kojih više nema, Linklejter je odlučio da to sećanje uokviri u vreme kroz svoj film.

Tako film Before Sunrise vodi gledaoce kroz iskren prikaz toga kakav je osećaj zaljubljivanja. Istina je da stvari obično ne ispadnu onako kako ljudi žele, i tu dolaze fikcija i umetnost da boje naše živote. Bez obzira na to da li je film bio omaž ili odgovor na njegov susret sa Lehrhauptom, Linklejter je uspeo da prenese bliskost gotovo svakom ko je pogledao ovaj sjajan film.