Koji je rimejk bolji? Kritike filmova „Potpaljivačica“ i „Sećanja ubice“

U naše bioskope upravo su stigla dva filma koja su rimejci poznatih hitova i, ujedno, nove filmske adaptacije postojećih romana. U pitanju su ostvarenja Potpaljivačica, natprirodni horor zasnovan na čuvenom romanu Stivena Kinga iz 1980. godine (i istoimenom filmu Marka L. Lestera snimljenom četriri godine kasnije), i akcioni triler Sećanja ubice, po romanu Džefa Girartsa Slučaj Alchajmer (1985) koji je belgijski reditelj Erik Van Loj pretočio u primećeni i hvaljeni film iz 2003. (distribuiran pod naslovima Slučaj Alchajmer, Afera Alchajmer i Sećanja ubice).

Nova Potpaljivačica (u originalu: Firestarter) potpuni je debakl. Producent Džejson Blum i njegova filmska kuća Blumhaus su nas već navikli na neinventivne prerade i nepotrebne nastavke poznatih horora (uključujući tu, da navedem neke skorije primere, Noć veštica i Crni Božić), ali je Potpaljivačica čak i ispod tog (niskog) nivoa. U produkcionom pogledu ovo kao da je neki televizijski film (enterijeri su koliko-toliko podnošljivi, dok su eksterijeri katastrofalno snimljeni – tim pre što je film, navodno, koštao 12 miliona dolara), a situacija nije bolja ni u drugim segmentima.

Kingov roman i Lesterova adaptacija bili su dinamični i, uz sve mane, imali su šta da ponude. Verzija Kita Tomasa je dosadna, bez ritma i napetosti, sa nepotrebno obimnim polusatnim uvodnim delom. Ništa tu ne valja, ama baš ništa – osim, a i to samo do izvesne mere, muzike koju potpisuju Džon Karpenter i njegovi provereni saradnici Kodi Karpenter i Danijel Dejvis (jeste rutinska, ali je barem na mahove efektna).

Zaplet, pretpostavljam, verovatno znate: Čarli Mekgi je devojčica sa izuzetnim pirokinetičkim moćima koja uz očevu pomoć pokušava da zaštiti svoju porodicu i sebe od tajne vladine organizacije koja želi da je uhvati i kontroliše. Zek Efron glumi Čarlinog oca Endija i tužno ga je gledati: što zbog botoksa kojim je izobličio svoje lepo lice, što zbog izuzetno nezahvalne uloge u kojoj se nemoćno batrga. U podeli su i Sidni Lemon (unuka Džeka Lemona), Kurtvud Smit (Vesele sedamdesete), Majkl Grejejes (Žena koja hoda ispred) i Glorija Ruben (Urgentni centar) – svi protraćeni. Rajan Kira Armstrong (poznata po svom učešću u desetoj sezoni Američke horor priče) preuzima naslovnu ulogu od Dru Barimor, ali siroto dete ne može da se snađe u sveopštoj zbrci.

Film Sećanja ubice (u originalu: Memory) nije bruka. Ne, nije u pitanju odličan film, ni blizu, ali se primećuje neka ambicioznost i dinamičnost koje baš i nisu krasile nekoliko friških projekata Lijama Nisona. Irski glumac u poslednje vreme pristaje da glumi u B filmovima, što je njegovu karijeru počelo da usmerava ka putu kojim je nešto ranije krenuo (sada već penzionisani) Brus Vilis, u tužan zabran brzopoteznih akcijaša za jednokratnu upotrebu i (najčešće) izbegavanje u širokom luku, mada je primetno Nisonovo nastojanje da ipak održi neki nivo.

Sećanja ubice je režirao Martin Kembel, poznat po filmovima Zlatno oko i Kazino Rojal, što je svakako dodatni razlog da se ode u bioskop (prošle godine samo gledali Kembelovu Plaćenicu sa Megi Kju – film koji je pokazao da je još malo pa osamdesetogodišnji reditelj u sasvim pristojnoj formi).

Sećanja ubice svakako nije film za pamćenje, ali jeste korektan dvosatni akcioni triler u kome se vide uloženi trud i talenat. Belgijski izvornici su detaljno prerađeni, od romana i prethodnog filma nije ostalo previše, osim osnovnog motiva o ostarelom plaćenom ubici koji polako gubi sećanje. Scenario je napisan tako da se pomalo oslanja na Nisonove osvetničke trilere kao što su 96 sati i Ledena potera, a događaja i akcije ne manjka (mada film produciono vidno zaostaje za zlatnim Nisonovim periodom i, na primer, njegovim saradnjama sa Žaume Kolet-Serom).

Nison glumi ostarelog plaćenika Aleksa Luisa koji odlučuje da, istovremeno se boreći sa demencijom, raskriđnka i uništi pedofilsku organizaciju. Film je (zbog uštede) snimljen u Bugarskoj koja „glumi“ El Paso, a glavni glumački aduti su, pored pomenutog Nisona, Gaj Pirs (koji je i sam poslednjih godina prigrlio B produkciju) i italijanska diva Monika Beluči (standardno zamamna, ali sa velikim problemima da izgovori svoj tekst na engleskom). Meni potpuno nepoznati Taž Atval i Harold Tores pokazali su pristojno glumačko umeće (mada ne i zvezdani potencijal), dok je veteran Rej Stivenson dobio sočnu epozodu.

Sećanja ubice po svojoj strukturi (mnoštvo likova i načetih zapleta) podseća na film izmontiran od televizijske serije, priča je pretrpana i ne može da „prodiše“ kako treba, ali, u zbiru, ovo je gledljiv akcioni triler koji poseduje određenu ambicioznost i koji će se, verujem, dopasti gledaocima koji vole „tvrde“ trilere sa pucanjem i osvetom.

Naslovni kolaž: Universal Pictures/STX Films