„Konjić grbonjić”: Ako niste čuli za crtać koji je Vučić pomenuo 10 puta tokom posete Ruskom domu, sada ćete

Tokom posete Ruskom domu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je crtani film Konjić grbonjić, koji je svojevremeno bio veoma popularan u SFRJ.

– Ja sam ovde dolazio sa tatom, on me je dovodio da gledam crtane filmove, zapamtio sam Konjić grbonjić, rekao je Vučić.

A o kakvom se crtanom filmu zapravo radi?

Konjić grbonjić (Konyok-gorbunok) je sovjetski animirani film Ivana Ivanova-Vana iz 1947. godine nastao na osnovu istoimenog speva (ili bajke u stihu) Petra Pavlovića Jeršova.

Isti reditelj i isti studio (Soyuzmultfilm) su napravili istoimeni rimejk ovog filma 1977. godine, a osim toga postoje i igrane verzije filma iz 1941. i 2021. godine.

Radnja počinje sa čovekom koji ima tri sina – dva pametna i jednog za kog kažu da je budala. On ih šalje na zadatak da otkriju ko im uporno krade seno.

Dva starija sina zaspe, a najmlađi vidi letećeg konja koji ga moli da ga pusti i zauzvrat mu da dva prelepa mala konja i jednog konjića grbonjića da mu prave društvo.

Kada braća pokušaju da ga prevare i prodaju konje, svi odlaze u grad i pronalaze cara koji Ivanu daje da upravlja njegovim štalama, što se njegovoj braći uopšte ne dopada.

Car mu potom zadaje niz komplikovanih zadataka koje Ivan ispunjava jedan po jedan, sve dok naiđe na naizgled nerešiv zadatak.

On tada treba da služi za probu zadatka koji kasnije sam car mora da ispuni – da se okupa u ključalom mleku, potom u ključaloj vodi i na kraju u ledenoj vodi.

On odbija i car ga baci u zatvor, iz koga ga teškom mukom vadi konjić grbonjić, koji ga zaštiti od tri tečnosti i nakon toga se devojka na koju je car bacio oko zaljubi u njega.

Car pokušava isto, ali nije zaštićen magijom i ne uspeva, Ivan odlazi sa devojkom i konjićem grbonjićem koji nastavlja da mu pravi društvo.

Konjić Grbonjić je dobio više adaptacija

Ovaj animirani film rađen je starom tehnikom koja je prepoznatljiva svima koji su nekad pogledali neki sovjetski crtani na televiziji.

Često je repriziran kod nas i mnogi ga povezuju sa praznicima, tako da im je repriziranje nezaobilazno u ovom periodu.

Sama knjiga Jeršova prevedena je i na srpski jezik, malo modernizovana i ilustrovana.