Kritika filma „Doktor Strejndž u multiverzumu ludila“: Prepakivanje i omažiranje
U bioskope je stigao 28. film iz Marvelovog filmskog univerzuma, Doktor Strejndž u multiverzumu ludila, superherojski spektakl za široke mase koji se, između ostalog, nastavlja na film Doktor Strejndž (2016) i mini-seriju VandaVizija (2021). Po običaju, predznanje o franšizi i junacima je poželjno, mada ne i neophodno. Marvelovi filmovi su međusobno veoma autoreferentni, a u poslednje vreme se prepliću i sa televizijskim serijama iz istog univezuma, ali su uvek, ako se za to ukaže potreba, mogu gledati i samostalno: priča je i ovoga puta jednostavna i lako shvatljiva, prilagođena ne baš previše pažljivom i zahtevnom gledaocu, a obogaćena brojnim omažima (tzv „uskršnjim jajima“) koje će uočiti posvećenici.
Doktor Strejndž u multiverzumu ludila je najavljivan kao prvi „horor film“ smeštan u Marvelov filmski univerzum, što i jeste i nije tačno. Neosporno, u pitanju je ostvarenje koje sadrži brojne horor elemente i koje je režirao „majstor za stravu u i užas“ Sem Rejmi (Zli mrtvi, Odvuci me u pakao). Sa druge strane, pred nama je manje-više tipičan marvelovski spektakl – film krcat akcijom i mračan samo onoliko koliko to dozvoljava čuvena oznaka „PG-13“ (upozorenje roditeljima da delovi fima nisu pogodini za decu mlađu od trinaest godina).
Što se zapleta tiče, evo ga, bez otkrivanja ključnih preokreta: Stiven Strejndž, poznat i kao Doktor Strejndž, neurohirurg koji je postao okultni mag (glumi ga, kao i više puta u prošlosti, Benedikt Kamberbač), pokušava da zaštiti Ameriku Čavez (šesnaestogodišnja Čočitl Gomez), tinejdžerku koja poseduje moć da putuje kroz multivezume i koju zbog toga progoni zla, uporna i moćna sila. Doktor i klinka se udružuju i „skaču“ iz jednog multivezuma u drugi, a sve u potrazi za spasonosnom magičnom knjigom.
Ključnu ulogu u novom filmu ima i Elizabet Olsen, koja ponavlja ulogu Vande Maksimof (Skarletne veštice), a tu su i druga poznata lica: Benedikt Vong kao vrhovni čarobnjak Vong i Rejčel Mekadams u ulozi Krisitne Palmer, doktorove neprežaljene ljubavi. I to je otprilike to. Figure su postavljene i jurnjava kroz multiverzume može da počne.
Doktor Strejndž je u prošlogodišnjem blokbasteru Spajdermen: Put bez povratka već imao iskustva sa multiverzumima, a sada mu pripada centralno mesto u priči. Tu je, naravno, i lekcija koju naš junak mora da nauči, mada je fokus, po marvelovskom običaju, pre svega na akciji. A akcije ima baš dosta. Film traje (sve sa dugom odjavnom špicom i dve kratke scene tokom iste – pri sredini i na samom kraju) tek nešto malo duže od dva sata, što za Marvelove standarde i nije previše, dinamičan je, šaren i krcat odličnim specijalnim efektima.
Negde oko polovine sve to skakanje iz jednog multiverzuma u drugi postane zamorno, pa priča izgubi na momentumu – tim pre što je od samog početka manje-više jasno kako će se sve završiti. Rejmi je ovoga bio svestan, pa je odlučio da scenario Majkla Valdrona (tvorac serije Loki) prilagodi svojim potrebama.
Poklonici sedme umetnici znaju da Rejmi svoj rediteljski uspon duguje krvavom niskobudžetnom horor filmu Zli mrtvi koji je mladi reditelj pre četiri decenije snimio sa svojim prijateljima. Rejmi i njegov prvi i omiljeni glavni glumac Brus Kembel snimili su zajedno još dva filma iz ovog voljenog serijala (Zli mrtvi 2, 1987; Armija mraka, 1993), kao i seriju Eš protiv živih mrtvaca (2015-2018) – a ne treba zaboraviti ni na rimejk/nastavak Fedea Alvareza iz 2013, kao i predstojeći peti deo serijala urađen za HBO Max – Evil Dead Rise u režiji Lija Kronina.
Rejmi svakako nije zaboravio svoje korene, a Multiverzum ludila je dokaz da su mu Zli mrtvi i dalje dragi i inspirativni. Naravno, u filmu su prisutni i drugi brojni omaži i posvete (ne treba zaboraviti da je Rejmi svojevremeno režirao i tri filma o Spajdermenu), ali spone sa Zlim mrtvima su najuočljivije. Zle sile koje zaposedaju tela nedužnih, magične knjige koje donose spas ili propast, sadistički nastrojeni demoni, oživljeni mrtvi… Sve su to elementi koji novu avanturu doktora Strejndža dovode u vezu sa Zlim mrtvima. A tu je i Brus Kembel, u zabavnoj glumačkoj minijaturi koja se dobrim delom nadovezuje na probleme Eša Vilijamsa sa posednutom rukom (svako ko je gledao Zle mrtve 2 znaće na šta mislim).
Iako Doktor Strejndž u multiverzumu ludila svakako nije onoliko zabavan i kompaktan kao Spajdermen: Put bez povratka ili inteligentan i inovativan kao indi-blokbaster Sve u isto vreme, dva primećena recentna filma u kojima se baštini ideja multiverzuma, Rejmi i kompanija znaju šta publika želi. Marvelov filmski univerzum je ozbiljna industrija, pa u tom kontekstu treba sagledavati i ambicije Rejmijevog filma: zgrnuti što više novca na blagajnama i prodati što više figurica doktora Strejndža i Skarletne veštice su glavni ciljevi, a lepo je što se pritom Rejmi i zabavio.
A zabavio je i većinu gledalaca, bar do izvesne mere. Iako nije uspeo da se po dometu približi filmovima Čuvari galaksije Džejmsa Gana i Tor 3: Ragnarok Taike Vaititija, Doktor Strejndž 2 svakako pripada onoj zdravoj struji supeherojskog filma koja junake i priču ne doživljava smrtno ozbiljno i koja ne preza da ponuđeno začini sa dosta humora i kempa.
Fotografije: Walt Disney Studios/Marvel
